Школски лист

зили су у Варадпн и у Тител, али свуда одбилни само су сиротинш по селима плнчкали и жеке и децу у роб.гћ односили. Год. 1695 до!)е и сам султан МустаФа са великом воВском, па оставивши нку посаду у Београду пређе на Панчеву Дунав, остави номоћи темишварском паши, и оде на Липово, кое после крваве битке отме, па онда узевши и Карансебеш и Логош врати се натраг. Друге годнне дође шш с већом воиском преко Баната под Тител, где наше побие, али са великим своим губитком, и одатле падне под Варадин и обседне. У томе пристигне озго с даревом воиском Евген. Султан не уздагоћи се, да ће код Варадина велико шта учинити крене се отуда, да на Сенти Тису пређе, па да иде узети горшо Угарску и Ердељ, где не беше царске воИске, а пуно бунтовника, кои га онамо позиваху. Узастопце за Турцима удари и Евген. Шгови кошшици потуку и увате еднога турског пашу, и од тог чуго, да е султан иа Сенти ударио преко Тисе мост и с коннници преко прешо, па сад превлачи топове п осталу џебану, а вобска са нешто топова и конаника шш е на овои страни Тисе обкопана у двоструки обкопи. Евген заповеди, да се одма трчи за Турцима и поити сам напред, па кад са свом воИском наблизо Турака дође, даде знак и сви горише у Турке. Турци оборе кишу топовски зрна на наше; али у Евгеновои воИсци беше толико одушевленЈ, да нико и не иомишла на смрт; те тако не марећи за турски одпор н њиово убоито оррс! удараше наши напред док нрви обкоп ие узеше. Онда улете са сви страна у Турке тако отимлгоћи се ко ће пре, да кананици кои^ оставлнше и с голим мачевима у Турке падаше. Док се тако едаи део воиске у обкопу с Турци клао, дотле други део под во&водом Штаренбергом, где наивише Срба беше провалл са стране у Турке и одцепн их од моста. Сад више Турци не имаше куд. Велнки везир видећи да не може више на ону страну прећи стане викати на Турке да се у обкоии биго: али Турци изгубивши веру посеку н1;га и више други вопвода , па се повуку у други обкоп. Евген гориши за њима, и Турци стенпЉш да номзгоше ни саблнма измањивати изгубе дух и окрену у наИвећем страу бегати на Тису па са стрми бедема доле скакати. Кад се битка започела стаало е сунце близу захода, а док сунце 11. Септ. 1686 зађе и ова се страшна ногибин Турака оконча. Преко 20,000 паде мртво у обкопима, а више од 10 ,000 подави се у Тиси.