Школски лист

45

јот 10 (показуе ирву Јкиду) и 10 (показуе другу жиду) п 0 (показуе четврту жицу) то е 26. И.ш: Милош е имао 41 абуке (показугоћи 4 десетице на 4 гори4 жице, и 4 едипице на петои жици) ал е дао Милану 18 (смиче 10 на четвртон жици и 4 на петои и нлн 4 са треће жице лево под покривач) остало му е дакле 26 (показуе 2 десетице на жици првои н другои и 6 единица на жицп трећои). Оћеш ли да представиш брои 100 растворен на броеве парне или на непарне то растури зрна десно и лево овако; жицу 1 и 2, 5 и 6, 9 и 10 лево, а жицу 3 и 4, 7 и 8 десно, то е 100 парно растворено; а за непарно смакни жицу 1, 2 и 3, 7, 8 и 9 на лево, а жицу 4, б, 6 и 10 на десно. Пршаерзаово: Уч.: Колико има двадесетица у стотини? Дете: има 5 двадесетица. Уч.: За 5 кнБига шш тестета артие платиш 1 ф . а. в. шта кошта 1 кнвпга ? Д.: Кошта 20 новч. Зашто ? и т. д. (Све се у исти мах на зрнима рачуналБке показуе). Уч. Колико тридесетица има у стотини? Д. има 3 тридесетице н 1 проста десетица. Уч. Кад кнвига артие кошта 30 новч. шта ће коштати 3 кнБИге? Д. Коштаће 90 новч. Уч. Зашто? Д. 6р су Зпут 3 десетице 9 десетица или 90. Уч. А кад би за 3 кнБиге дао у дућану 1 ф , а. в. колико бп новаца имао натраг примити? Д. Имао би примити 10 новч. Уч. Зашто? Д. Зато што е и т. д. II ово се све у исти мах на рачуналвки показуе). На оваи начин имаго се и све остале задаће наочигледно представити. Н. Г1. Колико петица , колико четрдесетица, педесетица, шесдесетица и др. има у стотини ? Покажи на рачуналБКИ. (Продужиће се.)

Школске вести. ОЦЕНЕ У ПРЕПАРАНДИИ. Кр. уг. Наместништво издало е за римске препарандне следећу наредбу: да се код сви римс. препарандин има одсад сваке по године држати редовпи изпит у присутству управитела и сви проФесора и успех увести у дотичпе записнике, где се по себи разуме, да изпит второлетних приправника на краш године има служит.1 за оцену нБиове способности за учителвство, по чему им се имаго и сведочбе издати. А оцеке су наређене ове : отличан , изврстан, прве, друге и треће класе. 0 т л и ч а н е, ко има из сви ил из наивише иредмета „отлично" а изостали „изврстно." Изврстан е, ко има из иаивише предмета „изврсно" из манЂ „отлично" или само из еднога „добро" а из остали „изврсно ил отлично." Прве е ксасе, ако нема ни едно „недоволБно. 4, Друге е