Школски лист

26

исто онако устрое, као и горм краина. 'Гако постане год. 1702 и славонска, и сремска, и потиска ипоморишка воиничк а краина, а год. 1724 и банацка. Доцние се иредузе сталние уре1јен'1; целе краине. Царица Марил Терезин увидивши, да ние нуждно оиолике велнке просторе земала у Славонии и Срелу, Бачкои и Банату за воиничку краину држати, н да би државне приходе умножила, даде год. 1746 велике комаде Славоние и Срема, а год. 1750 Бачке и Баната изсећи из воиничке краиие, па их раздели п присагози дотичним жупаниама, неке стави под коморска добра нли даде под спаилуке, оставнвши становницима, кое све Срби бинху на волго, ко волне изселити се у краину. Тада се изселише на две и по плнде србски породица нз Бачке и Баната, кон волише остати воиници и нод аустрииском управом, него пасти под жупанпе и спаие, и настанише се по банацкои и сремскои краини; а остали, кои се нехтеше селити, они се нзмолише н изкупише за слободне грађане, прво год. 1749 Со мборци и Новосађани, после год. 1751 бачки крунски дистрикт, а год. 1774 банацкн к и к и н д с к п д и с т р и к т, сваки са свое десет села. Кад после свршенога наследног рата заповеди царица, да се све оне постоавше различите народие воиске разпусте, задржа и умножи она само едиие шаикаше, кон шш од Деспота Змаи Вука Бранковнћа устроенн неброине услуге и у турским и у осталим ратовима чиннше, и кои после смрти од Деспота црног 1ована из Сегедина Тисом па горе уз Дунав кроз многе опасностн нробнвши се у Коморан до1)у и онде све до год. 1763 остану, а тада на царичину заповест у Бачку до^у н онде низ Дунав и низ ушће Тисе настан^нн буду. 2. ДОМАћИ ЖИВОТ КРАИШНИКА. Како сви Славени од норекла свог, тако живе и краишници у задругама. Иман4 неделе сннови, ниту се по смрти оца разнлазе из куће, него остаго сви на едном огпншту, па тако нма кућа, где по 20 ожен^ни глава са своим иородицама свн скупа жнве и едну своИту ил племе изчииавам. Свн скупа изберу себн еднога између мушки глава, ког за наипрнкладшш држе за старешину, на тога сви као оца слушан) н н4му се као господару покораваго. Н4гова е дужност у договору са осталима нарејјивати, шта ће ко радити, на кои ће домаћи ил полвски посо ко ићи , шта ће се од ране ил живади и осталога за кућу задржатн, а шта продати; н&гова е дужност све шта ко кућн прибавп чувати и кад треба издати, дугове из-