Школски лист

и

Ми ћемо у сл4дугоћим броевима овога листа покушати да читателБИма нашима практИчно изложимо сав посао при ученго иисанн и читанн, пак сваки учителв и родителв моћи ће децу по овоме начину лако и за кратко време обштекористн^м вештинама читани и пНсана научити.

Народне Школе у Србш. У Србскои Кнежевиниима 318 србских основних народних школа, међу коима неколико има четверокласних са три пли четири учитела: по окружним варошима свуда се налазе школе са 2 учитела, а по селима едан учителв заедно обучава сву децу, коа се међутим ипак на три отделена поделгого. Деволчких школа има 28 , и у нвима 37 учителБки. Године 1864 разпространЗша е девоачка трокласна школа у Београду са висшим разредима у коима се девоике за учителБице приправлнго. У овои великои деволчкои школи има око 120 ученица Кад узмемо на ум оно стан]> у ком е Србаа пре 50 година била то се морамо радовати множенго школа и напредованго просвете код оностраног народа нашег, с' тим већма што ове школе непостое само по имену, него у нби иду деца према околностима врло прил^жно, а правителБство своиски око тога настои, да и по самим разштрканим селима из сваких 100 кућа барем десеторо деце у школу редовно ићи мораго. Истина има манБих села у коима шшт нема школе, али е свако и наиман§ сеоце приписано к оближнвои школи у кого дсца иду, а да би се полазен^ школе одлакшало, покраи сваке сеоске школе у кого долазе деца из удал!зних заселака налази се пространа соба, где школска деца преко целе седмице стануго а само у неделго иду кући своим родителвима. Родителви се поревене па шалм деци рану и држе кувара кои им ела готови. У Србшшколе се подижу и издржаваго трошком народног школског фонда, кога онострана браћа наша године 1841.установише,и коега главница сада више од едног милшна Форинти износи, од кое се половина на издржаван^ школа и на плаћан4 учитела троши, а друга половина к' капиталу се прПдодае. Од сваке порезке главе узима се по 8 гроша у име школскога пореза, и овим незнагним прилогом, кога сваки Србин радо дае, знаменито се умножава обштекористни Фонд школски. — Из Фонда овога примаго учителБи годишнго плату, кол е на 10 класа подел^на. Наиврстнш учителБи , кои су већ неко време служили и у своме послу одликовали се спадаго у прву класу, — а наислабш у последнго. После десетогодишн^ безукорне службе добинво учителБИ у име додатка едну трећину; после 20 година службе половину свое редовне плате; а после тридесетогодишн4 службе плата им се удвостручи. Учителки имаго обично у школском зданш и стан за себе и за свого породицу, а у старости добинго мировину (пенз1го.) Приправничке Школе за учителб у Србш шшт нема, него у место тога сваки кои учител&м бити жели, обвезан е пред миннстар-