Школски лист

22

одвраћенл оних, кои су већ упали у зло, за главну задаћу узела, млађи нараштаИ одвратити и сачувати. Овим средством учинбно е сила добра, па ако се ние злу свуда доскочило, ние кривица у томе, што средство ово не би доволбио снажно било, већ у том, што ние са доволвно енергие употребл^но. Код нас ние никад мш ни покушавано, нема шш ни еднога друштва, ма да сви увиђаго, да би нас само ово спасти кадро било; а код суседа наших друштва су ова мало по мало клонула, ер су коекакве сигнице у своВ делокруг увлачећи, главну намеру Из вида изпустила. Како нас пиннство далеко грђе него куга тамани, управо мори да нестане са лица света, то е краИн^ доба, да се и код нас друштва умерености установе. Ово препоручуемо и ставлаио на душу свима местним поглаварствима, паросима, учителБима, трговцима и занатлилма, уобште свима честитим лгодма, кои отвореним очима гледе страотие и срамотне последице овога зла, кое нас тамани о светцима и свечарствима о свадбама, погребпма и даћама, у дан покопа, и сутра дан, и неделд дана, и шест недела, и по године, и година, окром задушница и ружичала; кол тамане о поготарама и преславлБИванБИма , прошндма, дарПванБима, прстену, венчанБИма, погачарствима, походима; коа талане о крштенБма, и бабинама, на кумованБма, на алвалуцима, тамане о жетви и берби, на мобама и ко би све наброло!! На душу ставламо и заветуемо све и свакога, ко год народу свом добра жели, да едан другом на руку иду, па да се увере, како се сила и лако учинити даде, ако само сваки у свом кругу савестно учини оно, што као поштен човек чинити има. Нема ни еднога села нИ сеоца, ма како малено било, да нема у н^му по кои човек свестан, расудлкив, поштен, кои се досад устручавао, али кои треба само да хоће па да одчаса нађе равномисленике. Сваки домаћин, сваки старешина породнце има но неколико душа, над коима е властник, и за к'ое ће Богу одговор давати, па коима ће н4гова желл п пример бити закон, да се оставе овога грднога зла. Тако ће постати дом прва основа овога друштва, кое ће се на овоИ на0прпродниоИ основи часом дал4 расширити, чим само старешине породица хоће. Свештеници код свих народа у неброКнима су прили-