Школски лист

50

Осећан^ побожности е наблчи стуб на коме почива спокобство, срећа п благостан^ друштва човеч1л, ПодаИ народу едном сву науку и вештнну, сво богатство и сва уживанн, а избриши из срдца н4говог осећанћ вере лмбави и надежде, па си га и у наИвећои цивилизацш н^говоИ понизио ниже скота, те ће у охолости својоК дела набгадша набгнусшн и наВбезчовечшл чинити. За живи пример тога служи нам Французка револуцта од год. 1789. Кад лалн да започнемо осећанб побожности у срдцу детјем будити ? На питанБ ово сам Господ наш 1исус Христос одговара речма : „ПуштаКте децу к' аени, и небраните им, ер такових е царство небесно! 14 Осланагоћи се на ове свете речи Искупитела нашег даемо ми дете чим се роди знаменовати, а наскоро потом и крстити. Св. Црква наша већ при зпаменованго новорођенога младенца указуе иа то, да се ми имамо при воспитанго н^говом наћвећма трудити око тога, да од тог детета постаие чедо светлостн, кое ће се клонити невалилства а чезнути за БожЈом светом истином своим мислима, и осећанБима и делима Богу се приближавати. Заиста урођена у човеку чезнл за Божанством, треба да зарана доб1а брижлвиву негу како би се што већма оснажити могла. Чим дакле дете почне до свести долазити и родител4 своепознаватиилгобити, одма вала срдце н4гово управлати од лгобави к' родителвима кое види, на лгобав к преблагом отцу небесном од кога нам свако добро долази, кои све добре лгоде радо има, кои послушноб деци сваку срећу дае. Баш оваИ н4жни узраст детинБ наИзгоднш е за то, да се у н4му осећана вере, лгобави и поуздана у млађаном срдцу деч1ем пробуде, ер као год што у томе добу наИлакше схвате деца мисао о наНболЈм Отцу небесном, тако и осећана ова код малене деце наИлакше и природним путем, скоро рећи само од себе долазе. Забаталити дакле ово осећан^ толико значи, као усупрот радитИ нарави дечшИ. Будешо осећанл побожности у раноме детинству нимало несмета та околност, што дете своим слабачким умом те 10шт кадро о Богу савршено мислити П нЂгову свемоћ и величаство схваћати. — Та управо ни наВмудрш лгоди, ни наИвећи филозофи , нису кадри разумол своим подпуно по-