Школски лист

55

0 поступку са слепом децом. ГЗа родител$ и учителЈ.) У нас су слепа деца шш већма запемарена него оката, те онако их има, кол по 10 и 12 година наврше, а не уму сама ии ести, ни обући се ни свући, ни с места крочнти, ни руком помаћи, рекао би да су на свима удима богалБИ. Ово жалостно искуство приморава нас, да наведемо ово неколико речи о поступку са овом децом. При одранБиванго слепе деце главна е задаћа : за недоскудицу онога еднога чувства изоштрити што већма остала, те тим онав недостатак колко е можно надокнадити. Да познаго слепи све ствари што се око нбих находе, мораго их све редом пипати. На ово имам прсте. Прстима ће научити слепи ватагоћи ствари и пипагоћи их едну од друге разликовати, и изузевши бое од ствари познаће их као и окати, још у неку руку бол4 нег ови. РодителБи и учителки слепе деце имаго им дакле код куће и у школи давати у шаке што могу, а што не, онима их стварима приводити, да их пипаго и тим науче познати. Тако вала да их науче : да познаго прво на своме телу сваки уд и сваки део кое е кои, и како се зове, шта има на себи само по едно, шта по двое и по више, а уз то да знаго и на што шта имаго ; да познаго све ствари, што по соби стое, па онда и оне по кући; зато не валл пуштати слепу децу, да седе као панбви, ер пм се тим одузимл^ прилика ове ствари познати, те не науче ни крочиги се ме^у нБИиа, некмол вешто пролазити мимо нбих и послужити се с' НБИма; вала им давати и сиграчке, а и немислити, што су слепа да немаре за нбих. Радуго се сиграчкама слепа деца као и оката, и науче на нБима употребити руке свое, да их после и на користне радн4 употребе. Уз ово валл им дати сваколка варива, семена, коренл, зелл, цвећа, воћа и што има у кући, на авлш, у башти и др. да се може руком опипати, на руке узеги ил понети, и вала их научити, да од две у шака ствари познаго и кажу, коа е округла, ил угласта,већа ил манл, тврђа ил мекша, глађа ил рапавиа, тежа ил лакша, топл1д ил ладшл и друто;