Школски лист

62

преко 20,000 воИске, тии разслабл-Бни турци врате се натраг и непомишллху више на бгру и на Беч. Смрт Николина спасе землго и велики део Европе, од турске поплаве. Сами турци почитоваше овог славног сигетског шнака толико, дз н^гово т^ло са наНвећом вобничком свечаношћу сами сахранише.

0 усевсиои землБи (една лекцил за неделћошколце). (Нродужен§.) По свему досад реченом видн се да е разумном земљоделцу преко нуждно, да познае земл^ и све њиове разлике и њиову вредност. Ове разлике могу се по нешто голим оком познати. Што е коа землл бела или шарениа, то е знак више креча ; што е црнн особито иза кише, то више црнице; што жућа ил црвенид то више гвож^а; што светлуцавгш, то више песка; што се по оранго већи бус види, при оранго већи бус хвата, 0 ман^ распада, и већма сле, што се на суши види више пукотИна и клатова, а по киши се већма лепи за ноге, за кола, за ратила, или се по њоИ виде барице и локве, то е више иловаче; а што се при оранго већма дроби и мрви и рони и бразду засиплЂ то више песка п креча. Нешто се може землл познати В овако: што е кол сланил, то е више салитре; што опориа то више гвожћа; што горчиа то више горчул^; што лгоћа, то више луга и шикшова и др. Што већма удара на лончарску землго, особито кад се дане на нго, то е више иловаче; а што више удара на плесан или друге задае, особито иза кише, то е више црнице. Што е под прстима оштриа, то е више песка што мекша и маснин, то више црнице; што се осећа мршавиа то е више креча; а што е лепљивил и бол§ се месити дае, то више иловаче. Што е на длану тежа, на сунцу врел&л, у ладу ладнил, то е више песка. Нешто се даго земл& познати и по билго кое наВрадие на њима расте. Гдегод видиш пуно пол4 шаша, трске, рогоза, шкрипа, катанца, вунке, коморача, мишнкин4, дивизме, титрице, наИкине душице, коз! браде, ту е песак; а од питомих наИбол^ приа на песку кромпир, прон, раж, елда, коку-