Школски лист
63
руз, репа. Гдегод видиш пуно полбгтомке, водопие, репува апте, крља, паламиде, полБеке детелине, чичка, дикице, ту е иловача; а од питомих наЗбол^ приаго на њоИ сви остали усеви, варива, репац, главата зелл. Где видиш пуно пол& треслике, напрстка, чемерике, турчинка, дивл^ жалФие, попонца жуте детелине, кукола, подбела, ту е креч; а од питомих наббол^ прин на н4му детелина, варива, репац, особито чокот и коштичаво воће. Где е много коприве, кукуте, горушице, ту е црница; а од питомих прил на овоН све као и дивлб све, али особито главата зела, тикве, лубенице, дин4, куделн, дуван. Уопште се држД, што е кол земла, пол^, ледина голид или кржавие буди чим обрастла, то е лловиа, а што е већма и гушће ма чим обрастла, то е знак да е бола смеса, зато и берићетнил. Али и све ово показуе землго тек овлаш. Ни по овом се не зна, чега све у кошИ земљи има, ни колико од свачега; а ратар кои незна, шта све има у свошб земљи, свошН болти и магази, не зна, кое усевске ране наИвише има и за кое усеве и расаде, б не зна, ни како се ноже ово дознати, то е гори и срамотнии, него онав занатлиа и трговац кои незна шта има у свошН болти и магази, и не познае еспапе с коима тргуе, кое продае и купуе. Оваке незналице мораго дакас сви пропасти. За ово наближе познаванб земл^ има различних начина; ево едан од наИлакших, може га сваки покушати, нетреба много вештине, а сила да землго позна. Узми од сваке землЂ, кого ћеш да испитуеш, по едну тавицу или лонац; стави узврелупећ, да се добро осуше; одмери од сваке по 1 фунту, нали на сваку кишнице што више кон примити може, оцеди мало од воде и опет сваку измери, да видиш, колико е коа кадра воде примити, навући. Остави их после на. сунцу, док се сасвим осуше, да видшп и то, колико е кол кадра влагу држати. У овом су земл§ тако разлћчне, да ће већ само ово многоме очи отворити. Узми од сваке ове али добро осушене земл4 по 100 лотова; баци сваку башка у повећи лоиац, нали бар трбред толико кишнице, прокував добро непрестаио мешагоћи, и остави на мир, да се изталожИ. Озго ће изаћи црница, као неко мрко блато: то пажливо одлВ, и остави код топле пећи да се осуши и сув прах буде, па онда измери, да видиш колко на 100 лотова има црнице, или %. Што е у лонцу остало вала налити кишвицом и измућкати што већма, па оставити на