Школски лист

55

ниаи пл ^кии пј)дми1 ловацлм ^. езБШОмг , и да не паднешБ (СЈр. гл- 28. ст. 27.— 30.) предг очима иав!тника твога. Будите умерени, децо, и у разговору; преко мере не валл ни говорити. Особито пазите те говорите само оно што е на своме месту; ерт. камизруке а ријеч из уста, иштоизиђе изуста тосе неповрће ууста, а кобес&ди шга хоће, мора сдушати шта не ће, и ђе нема ограде, по зду иде б а шт и н а.

П а у д и. (басна). Сложе се едаред пауци и оплету велику мрежу, па ће у слоги и едини на њој живети. Но да видиш зла! Чим упаде прва мува, дотрче сви ко пре на њу и ту се љуто око ње покољу. Онда видише, да тако не може добра бити, те опет свак себи оде и сваки за се мрежу оплете. Бол>е је сложна инокоштина него несложна едина.

Мува и чсде. (басна) Потвори мува на челу, да е њезин мед само гола крађа, што га с хиљада цветова покупи. А чела одговори : п скушшм сок и од њега направим мед, али шта нравиш ти ?

ПОЗДРАВ „В Е Н Ц У" дружини србско-приправничке омладине.

бдва и нама освану данак, бдва нам мину таи црни санак, демило досад што нам е крио Светлости баине сванутак мио. бдва о очиго тама нам приу. Те раскидосмо ту слику црну. Па глете, браћо с истока чиста Како се сунце румени блиста, Како ужива, како се смеши, Како нам срца млађана теши, Како нам светлоот злаћану нуди Да нам просветли срце у груди. Пружаимо горе мишице тешке, Пробудмо наше душе витешке,

Ие даимо, држмо, ох браћо драга Да нам не заће сни тога блага ! Светлост е извор свиго врлина, Светлост е чедо свиго милина, Она е стаза свакое среће, Без н'1; се нико узвисит' неће. А тама пуста, суморна тмина, Зло е за сваког земалвског сина! Зато пробудмо успане душе, Нека се тмине већ са нби сруше; Па нек се вину, нек се пробуде, Нека за сашм своим зажуде, Што ће их дићи плавои висини ; брбо е грешно — чамит у тмини.