Школски лист

98

ер ако се и у ове, по нашоИ нехагости, туђинство увуче и надмоМе отме, шта ће нас онда кадро бити од народне пропасти сачувати? ПозпавателБи природног развитка духа човечиег, едногласно потврђуш, да се у раноИ младости само матернви език учити нма, и тек кад се овав темелБно научи, онда се може приступити, — где в нуждно — к' познаванго туђих езика, кои се поединце и помоћу матерн^г наНлакше присвое. Напротив свако пренаглен4 у ученго страних езика, а учен^ ових пре матерн^га, страховите и ужасне природне последице на деци оставла за целог живота нбиховог . Такова деца, кон у детинБству туђе езике уче заедио са матернБИм илц пре овога, обично ненауче ни едног езика како валл, него се павИкну папагаИском говоренго без мишленн; у говор на матерн4м езику мешаго безобзирце сгране речи, и неосећагоћи како е то гадно, смешно и сажаленл достоВно , шшт се у надувеноМ охолости свошб поносе , што нису као друга браћа НБИХова, коа су тако проста и неука, да своим матернбим езиком чисто и правилно говоре. Па што е шшг на0горе, од тако воспитане деце понаИвише постану лгоди чисто као умом уманути, без сталног карактера, без народног поноса, без топлог осећана оне заеднице духовне, кон међу лгодмп еднога племена и езика треба да постои. Доказа* ние нам нуждно далеко тражити. ПогледаНмо нмућниго цивилизовану класу народа нашег по варошима и варошицама, где одавна постои лдни и противприродни обичаИ децу пре и већма туђим езицима учити него матерн&м. Стид и срамота нас обузима кад чуемо већи део наших отиених лица тако адно и чемерно србски говорити, да е у говору нбиховом помешано свакоиких туђих речи и нагласака (акцента), а ни три чисте србске речи неумего едно за другим рећи, особито ако е говор о науци, о заиатнма, о оделу, елу, и о алатима, Овоме злу криво е воснитан^ домаће и дружевно, кое нас н до тога довело било, да су почевши од племића па до простака у премногим породицама Срблви доскора свого децу звали : Палчаком, Лнчиком, Пиштиком, Терчиком, Малчиком, и т. д. и у чшВ су кући деца наВпре туђ език учила, та8 е само сматран у нас за воспитана човека. Потомци оних Србала кои су живот и све што им наИмилие беше за веру, Име и език жртвовали, почеше се едино из нехатости и чезн! за ту^инством