Школски лист

70

Тамо ћено цвеће брати, Ти нас Боже погледаК,

Ко ће овде да се пати? Где сад чујеш уздисаи? Та нећемо мировати, Хаидмо, хаидмо, док 6 мав, Хаидмо сви у га&.

Ми ћемо ти хвалу дати. Хаидмо, хаидмо, док е ма&, Хабдмо, сви у гав!

СлавуВ ће нам пропевати Док не буде дану краи, Ми ћемо се наиграти, Веселће нас мили мајј. ХаЛдмо сви у гаВ.*)—

П. Десп.

0 умерености у пићу

(из науке о чуванго здравлн.)

Вино е по св. писму дар Боааи, да развесели срце човека; али и оваМ дар, кад се не држи у н4иу мера буде клетва и силном на пропаст. Гледни пиннога човека, има ли гадниега погледа : лик лгодски, а без осећанн и без памети, не кадар ни држати се, пада и едва се диже, да се опет сурва као заклана стрвина; здрав читав, а ие зна за себе; ние луд, а нема свести; око укочено, език сплетен, руке и ноге узете, па у мукама плаћа са гнусним повраћан^м свого неумереност. Ни други дан ние ни за кои рад, него иде као осрамоћен стидећи се сам од себе и од своих, шта е од себе учинио. Па какав ли е тужан и жалостан краб свакои ко се ода на пиће, и коем ово у обичаИ и у крв пређе, де га сав свет оним гадпим и презреним именом пианца прозове. Бадава е онда , што кадгод наиђе на н4га стид и канн4, кад га е заншила страст, па неда поправити се, ма како да предузимл4. Ту плачу, и кукаго жена и деца, и пуно стида и ужаса окрећу се од рођенога оца, кои тако свов отачки понос побаци, и свого отачку дуденост погази, да све иман& и сву заслугу у овоВ несретноИ налепи распе. Шга пре времена остави снага, на лице изађу грдни знаци, да сваки пшшца позна и одплгое; н4му изнемогну ноге, и дрхћу руке и нису више ни за кои *) Песму ову ставио е гд. Никола Груић учителБ Сомборске главне школе на ноте, и научио децу, те су е врло лепо певала на Маисков свечаности у Сомбору 17. Мал.