Школски лист

72

сваки пити, колко му срдце иште, да никад не препие, и да никад не шкоди; ер е она едина благотворна души и телу; само пиће, чисте воде чпни око да е бистро, ум ведар, срце мирно. Али како има и бунарских вода различних, и има и незгодпих, то не бн требе-ло да буде тешко и мучно, макар и подол$ мало за добром водом отићи, кок> за пиће узимлЈмо; и гдегод близу коега места извор добре воде има, ту не могу лк)/ти ншнта бол^ ни по себе благодетние учинити, него Взвор таМ добро оградити и чувати; ер то е прнви извор благослова и здравлл чак и за потомство.

Догађаи о животинлма. ВЕРНО ПСЕТО. Неки месар из Касла по имену Снел враћагоћи цре неколико година купл$ну марву дома сукоби на сред полн иекаквог проснка, кои пред н^га стаде и милостинго запроси. Док се Снел окрену да из торбе пуне новаца извади нешто и овом даде, измане оваи неком толнгом, и удари Снела по глави, тако да га одма кпв облпе и он онесвешћен на землго падне. У исти мах скочи Снелов п 1С на просинка, свали га на землго и стане чупати и крвавити, и наипосле свали у неку водонжу, кол онде уз пут беше; затии се врати своем господару, па лижући му с лица и главе крв, дође оваи себи, и дигне се, и нађе свое новце и пође дома, али у исти мах чуе неко стеннн^, и кад прпступи водонжи опази онде просака, коега опег стане пас крвавити, да га едва оваи одбранити могаше.

ОДАТА МАЧКА. Мачка е подмукло и опако звере и валн се особито деци чувати од н^, ер су многа грдно насакаћена остала и многа погинула од мачке. И опет се казуе за некаква мачка, што е едно дете одвише волио. Он е тако непрестано за дететом ишао, да се само на часак, кад е лов ловио од детета одмицао; а кад год би миша уловио, одма е пун радости детету дотрчао, да се пред нбим игра с мишом, као да том игром и детету радост учини. По несрећи падне то дете у богинго па умре. Док е боловало, мораше мачка у комору затварати, ер га не могоше одбити од детие постел 1 !. Кад дете умре. мачак по свои кући трчаше тражећи дете и немогоше га отерати с врата собнви, где мртво дете лежаше. Кад саранише дете, не стаде и мачка, и чак после 14 дана дође кући сав скоцан од глади, али га одма опет не етаде, чим мало нешто ране узе. После тога долазаше само у часак дома и одма га иза ела нестааше. Дуго не знаше дома куда се дева мачак. бдаред пођу за нбим , па где га наћоше? близу гроба детиега имађаше у некои старои зидини лежу. Пет година ту поживе мачак низ гроб, док едне лготе зиме и сам онде не погибе.