Школски лист

148

искуства бележе, да се озбилћно студира, да се воде чести разговори с искусннша и иаметшпма друговима или са свештеним и другим одабраним и проеветолгобшш мужевима. У самоме збору равноправнп друговп слушаго ми^нин и разлоге своих садругова, едан другоме казуе и показуе што е доброга дознао, пробао, искусио, и у чему се извештио; ту се предмети школски расправлаго ; узаимним договором изводе се и утвр ^уго начела, што даго правац за потонго раднго сваком учестнику; ту се сваки члан научи бол1; познати и штовати свое свето звание, а уважавати едан другога и ценити братску слогу; ту се вештба разум у схваћанго, размишллванго и пресуђиванго, разшируе се увнђавност, и размиче се круг познаванн у сваког поединог члана. Што е од пре самац учителБ у свошН школици покушпвао, то му у збору постае лсние в сталние; што е дотле погрешно схваћао и делао, то е имао прилику у збору сазнати пак се може поправити, а да никоме у очн непадне н4гова пређашнн погрешка и незнан^. Тако могу у учителвском збору и стари учителБИ од млађих, и млади учителБИ од старих, и управителБИ, катпхете и старателБи, па и сами окружнпнадзиратедБИ и школски саветници штогод научити што пре иису знали, штогод видити чути и искусити што им беше иеиознато, и све то бива мирним и тихим начином, скромно и неириметно, у придтелБском разговору и братинском договору, а на велнку корист по свакога од нби, по школе у коима служе, и по децу кого уче и воспитаваго сада и у будуће, УчителБски зборови могу бити местни, окружнн н свеобшти. Жестни е збор кад се учителви едне вароши или села са своим управител^м, с вероучителБИма свештеницима, (где кои пут и с' местним лекаром) и с' старател&м школским састану п договараго о телесном нравном и умном воспитаванго младежи у обште, или понаособ о том, како ће заеднички суделовати да лгодима шилашћ деце у школу и у цркву омиле, како ће часове школске разположити и предмете учевне поделнти на лекцие, пак их зарад изображаванл срдца, карактера и ума дечиег употреблБивати, како ће сдруженим силама разврату, раскошности, ленвости, пилнству, нечистоти, псованго и другим скрнавим пороцима, што у народу па већ и међу младежи од даиа на дан све већма мах отимаго, на пут стати; како ће црквене и народношколске светковине