Школски лист

112

радо у школу шалго и просто али чисто одеваго, те тако и у овом погледу за углед иногим околним селицина и варошанима служе. Имаго едну дворазредну мушку и едноразредну женску школу, кое су децом препун^не. Школска су им здана засада у врло ндном станго. Црква е посвећена Ваведениго Богоматере, према брого жителБств малена е али врло лепа. На столовима стое иконе са иконостаса Богчиновачког, кое е у првои половини прошлога века сликао славни србски молер Крачун и кое су много лепше од оних што се у нас доцние моловаше. На по сата од Стапара правцем кои води у нћихову стару постоибину баш на римскоме шанцу, кои се туда провлачи, између родних винограда над водом Мостонгом, и близо шуме кон се зове „ГаИ'* налази се Стапарска водица с црквом успенин Богоматере, кон е пре 15 година на место старинске капелице подигнута. Потомци побожних и гоначких Богчиновачких Срба сачуваше у своши цркви за стотину година частну трапезу и царске двери из свое старе цркве и ово обое као свете древности народне красе сада ову нову цркву опомингоћп народ, кои на лепом времену сваке недел^ амо долази на службу Божиго, на свое предке и на подражаван§ нбиховим врлинама а напредовнб у вредноћи и у просвети. У очи већих празника преко лета овде биваго велики Сабори околнога народа, кои неимагоћи у близкости намастира, наирадие долази амо на Бденид и на Литургие, Ту слепци србски уз гусле лворове умилним своим гласом певаго дивне србске песме о Кнезу Лазару и осталим нашим народнима мученицима и гонацима, Између Опатина и Стапара лежи богато немачко село. П р и г р ев и ц а С е н т и в а н. Ту су шш у почетку друге половине прошлог столећа све сами Срби становали, а потом се у С и в а ц одселали, где се и данас на Минеима у левои певници читати може на листовима подПИС : ,,0'|'а КНИГЛ вштивлм «лл ПрИГјИБИЦЕ 4 ' Брестовац, лепо село у коме сад една трећина Срба и две трећине немаца станув. Овде е била столица Капетание Брестовачке, у К010И е био около године 1740 славни капетан Продановић. Дрква св. Петра и Павла остала е тшт из граничарског времена и у нбои се чуваго нека србска писмена из тог доба . Ку л а, угледно трговиште на сред Бачке жупание, са обе стране францовог канала. ЖителБИ су Срби, Мађари и Немци. Овде биваго знатни годишнби Вашари и води се велика трговина с раном. Црвенка врло угледно село па Францовом каналу. ЖителБИ Немци половином су луторани, а половином калвини; воде лку житну трговину и веома су изображени. (Продужиће се.)

Издае и уређуе Никола ђ. Вукићевић.

Брзотиском Андрие Вагнера и друга.