Школски лист

111

Б а ч к а. СПродужен^.) Дал4 су у Бачкои и ова места : Милитићи или ЛемеШи (Л т еше8 М]НИ(8) племићко село, Имућни жителБи овога места сви су племићи. Половину их има Бун$ваца, гои сусе амоиз Суботице доселили кад се ова за кралбву варош проласила. Наинче су Бун$вачке породице : Кнези-е или Билошеви, Видаковићи и Вуевићи. — Друга половина састои се из Мађара, кои су понаивише из горнвих Словачких жупаниа, као племићи, доцние овамо доселили. Бездан варошица с 7000 жителн Уз нго е недавно повучен францов Канал до Дунава кои одавд У 2 сата одстои. Жителви су понаВвише Мађари и међу овима многи занаталие На Дунаву код Бездана е устава каналска, и Батинска скела за прелаз у Баранго. Тамо е и паробродска станица. 0 п а т и н или Апатин. Варошица на Дунаву са 7500 жителд кои су гви Немци, премда неке староседиочке породице имаго имена кол им Србску или Славлнску прошлост показуго. Место е ово на левом брегу Дунава. Улице су простране и чисте са обадве стране великим дудовима засађене. Куће су високе, угледне, дугачке и лепе, и на први поглед опазићеш, да у нвима стануго лнзди имућни, вредни и уредни. Немци Опатински раде коноплго, (преко годиве 5000 центи) сваковрстну рану и репац; многи од нби баве се риболовом и трговином. Старци и старице, и неака деца и девоике преко лета баве ес са свилоделством у тако великом размеру, да се у месту 8 свилара нвходи, а преко зиме плету котарице од прућа, и сламне шешире, али нитко никад без посла не седи. Има овде свакоаких занатлил, каквих ћеш редко у долБноземскии варошима наћи, тако има пећара (што фине кал§ве пећи праве), кнБиговезаца, токара, иконорезаца, трубопрвилаца позлатара, и т. д. ГОжно од Опатина на по сата уз Дунав на едном Дунавском рукаву (Фоку) била е негда славна србска граничарска населбина „Богчиновац или Бок шан о во." Кад е год, 1745 Фактично укинута Бачка милицил, Богчиновачки граничари нехотећи променути свое стан& са селлчким неволвништвом држали су се у шанцу свом више година бранећи оружием права свол. Напоследку пошто им држава даде пардон под условием, да се одатле изселе, примире се они и населе село Стапар. Стапар. Чисто србско село са 5000 вредних и одабраних становника. Ово се место населило око 1760 године из Богчиноваца и из другог неког сеоцаВран4ша што е било на острову едном код села Сонте. Стапарци се одликуго вредноћом, братинском, слогом чистотом и лгобави к свошИ вери, народности и слободи, и особито тим, што су се све до данас отдржали да ни едан странац немогаше у селу нбиовом земл&купити и настанихи се, премда е, како се приповеда, у пређашнл времена коморски спаилук ако око тога радио. Свого мушку децу