Школски лист

Невадалм дечко Мита.

Беше едно мазно дете Но имену Мита, Кое увек само хтеде Да с' игра и скита. Он учио ние никад Баш никого кнвнгу. Нит е о нбои бар кадикад. Он водио бригу. Већ е ваздан тумарао Тамо и онамо; Пак е богме и украо Што е мого само. Куд се ние он пужао Кога ние диро ? Мира ником ние дао Сваког е секиро . . . И тако е одрастао Лудо и опако ; Пак е нанБ га омрзао Од лгоди баш свако,

Ну шта ће сад он да учи, Кад е већ нађико! Сад са кнбигом да се мучи Да се тре толико ! На кон опет намислио Бит' шегрт столарски, Маистор га е пак примио У дом свои отачки . . . Дан два ту е пробавио, А кад се напраши, Ником ни6 ни нвио Него одпераши. Тако данас он столара Сутра пак усмара, А прексутра Господара Остав.м бравара. Код кожара нкему смрди Кућа и сешш А посао сваки грди Ништа му неприа.

Јогуница он е био Као гуштер лготи, И увек се он кавџио Куд е ишо — свуди

Е па. шта ће сад да буде На кон у животу? Чуите! чуите ! нБег осуде На грдну срамоту . . .

бдном кад се досетио Да већ ние мали ; Радо б' и он шта учио, И баш се нешали . .

На крађу се он одао И лупеж постао, Пак е робства он допао И као роб пропао!

У Араду

-}-Илиа Поповић.*) учителв.

*) Трудолгобиви покоиник послао е оваИ састав 10ш за живота да се у Приателго Србске Младежи штампа, с том приметбом, да се о догађаго, што га в овде описао у Ст. Араду приповеда.