Школски лист

109

гледали, како очевидно пропада и вене као цвет, стајали су око њега невесели и жалостни, и плакали су; и он је саи плакао, видећи, како му штко не може да помогне, већ како М у душа који час може излетити из тела. 0, децо моја! како му је тешко морало бити, кад је помишљао, и кад је у души осећао, да је могао живити, Богу угађати и људима користовати, да се чувао нагла расхлађења, а кад је при томе увиђао, да са света овога мора одлазити, коме још никаква добро није учинио, и на коме ништа не оставља, до саио жалостна оца и још тужнију матер, коима је требало у старости да буде одмена и подпора. Ја сам тога Мату миловао, и живио сам и с родитељииа његовииа добро, па саи га, док је боловао, често посећивао, и био сам код њега и онда кад је издисао. — и видио сам, да нигда тако зграво није био невесео, као кад је говорио : „0, како сам лако могао још тридесет и четрдесет година живити! А сад мораи овако млад уирети, а још нисам ништа добро учинио у овоме животу!" А кад саи га онда тешио тиие, како је био добро и послушно дете, И како је тии већ доста добра учинио у своие животу, одговарао ии је : „0, али сам родитеље своје здраво ожалостио, скратио сам и иој и њихов живот, срдце ми се од туге пара, кад их видим како невесели стоје око мене, и кад се онда сећаи, да саи свеиу тому ја крив! 0 кажите сваком детету, које познајете, и свииа мојииа друговииа, да ме једино то пре времена у гроб носи, што сам се разгрејан пићем нагло расхладио и ако ће слушати, те се чувати и бојати наглога расхлађивања — нека оида кажу, да саи бар толико добра у овому животу учинио, да сам другога од опасне непажљивости спасао!" Сад кад отидем на гробље, и видии гроб Митин, станем и помислим у себи : 0 ,Т у лежи Мита, који је с јединог наглог расхлађења пре времена у гроб сиша о." Посрбио Богдан Кузмановић. свештеник.