Школски лист

199

Веверица. (бдна лекцин из науке гледана, по немачком написао Н. Груић учителв). I. 3 а м а л у д е ц у и л и п о ч е т н и к е. Почетници треба да виде ствар или слику, па се онда питаго од прилике овако: 1. Шта е звер? (Врста). 2. Колико е велика? (Величина). 3. Где обитава обично? (Место пребиванБа). 4, Какве е бое? (Бон). 5. Ималн какав уд, кои би ванредност зверинБску на први погледе изразио. (Удови тела). 6. Чим се наИрадие пита? (Рана). 7. Од какве нам е користи или штете? (Корист нли штета). 8. Какве су 1оИ наваде? (ћуд и услуга). Наипростт поступак прп учењу. За учителн питање: 1. Каква е животиња веверица? То исто питанве ал за децу: ели велика ил мала? ел живосна ил, скуњена ? ел питома ил дивла ? ел мила ил гадна ? ел мирна ил граблвива ? Како е висока наспрам кое друге животиње што го познате? Где обитава обично, ил где се наИвише задржава ? Каква ЈоИ е длака ? Где е наИдужа ? Шта наНрадие еде, и од чега живи? Како стои кад еде: Како држи оида ре ? Какве 10Ш наваде има? Одприлике шта мислите, одкуда то свое име носи? Деца могу ово одговорити : Веверица е живостна, и мила животињица. Одприлике е толике величине, као една млада мачица ил зечић. Обично се задржава у шуми на дрвећу. Длака 100 е угасито црвенкаста; па на ушима и репу набдужа, на ушима оне дуге управо укореићне и ужбун4не длаке изгледаго као рогови. Ждере радо орахе, жир од букве, езгру из коштица, жир растов, кестен и свако воће. Кад еде онда седне на стражнћ ноге, а преднћ шапе употреби мешто руку. Притом дигне уз леђа чак преко главе своВ реп. Веверица е ванредно брза у пењању и скакању — као шило готово летећки скаче она с еднога дрвета на друго. Кад се веверице спаре, онда зграде врло вешто од маховине, гранчица и лозовине, себи гњездо, па ту обитаваго и при лепом и при ружном времену. Оне се ту окоте, и жеиска дои свое младе млеком. Оне се често лижу и чисте као и мачке. Име носи отуд, што се радо по дрвима вере.