Школски лист

222

елужбу ввћином сиромашниег стана младићи посвећуго, и по томе што су нам впллни учитолви од преке потребе. Надамо се да ће славна Матица Србска у свошН главноВ скупштини, по предлогу в. уг. намест. Савета нбо В зи поднешеном, из сувишка прихода од Текелиног Фонда одредити едну стипендшо за СтеФана СтоИчића, наиврстниег изме }ју овогодишншх изучених прииравника, како би он, по свошВ жел^и у ШваИцарску поћи и на тамошнБИМ славнопознатим и чувеним заводима у педагогичком знашо и вештини усавршивати се могао.

Д о п и с. У Сомбору, 24. К)лил. Обштина наша заклгочила е прошле године да у саборну св. Јјурђевску цркву нов иконосгас правити и цркву изнутра сликати даде, с тога е учинЂна одиа погодба с искуснпм новосадским резачем (пилтором), кои е на Иванвдан долбни део иконостаса, певнице, престолсв. Ј)урђа,владикин стол и проповедаоницу обамо донео. Због тога се у неделго 26. Јун .иа престало редовно богослужение у овои цркви држати; ф-ари иконостас, кога е пре 90 година сликао живописац Крачун и н^гов спомоћник Исаиловић (отац славнога проФесора Димитриа Исаиловнћа) скинут е, и сад се нов иконостас намешта. За време докле се ови послови раде народ и ученицн полазе св. Предтечеву или горнго цркву, а притом се у успенскои Филинлнои Цркви у очи неделл и празника држи бдение а сутра дан свечана Литургиа. Особиго е много отмених Србкинн било на бдениго у очи св. Илие. — Надамо се да ће се од 1. Августа опет моћи у саборнои нашои цркви служба Божиа одправлнти. Стари иконостас, кои док се оправи моћи ће 10ш 100 годпна транти, поклониће наша честита обштина, како чуем, православном храму св. евангелиста Марка у варошици Кули. Нека ми се незамери што овде из чистог родолгобли две жел& мое на видило износим. Прва е да се у обнонл!шои цркви и на новои проповедаоници одсада сваке недел-Б и празника валана наука народу дае, а друга, да обштине наше, кад су већ прину!;ене посао резачки златарски или другог ког заната вештацима друге вере и народности поверавати, а оно барем да учине с нвима уговор, по коме би ови морали свагда и то под надзором дотичних обштина, барем ло едно србско дете вештини и занату свом учити. Тако би могли ми Срби за десетак година имати вештих иконорезаца, позлатара, — сликарахвала Богу имамо, — бравара, зидара тесара, звонолил, и других умеТника, и онда би се тек по времену могла испунити родолгобива жела великог оног Србина, кои пре 16 година рече, да ће ако Бог да одсада Србска рука храмове Божие народу свом дизати. Ми смо