Школски лист

217

Много ми отешчава што сам се закаснио, и што незнам добро руски, али опет не у толико, колико сам с почетка мислио. Наши богослови, кои су висшу гимназшо отлично свршили и уз то много читали, могли би ступити као и а одма у старш курз, само би им валнло наВпре добро руски научити, из филозоФие своВски нриуготовити се, и упознати се са старим и новјш филозофским системама, ер се знан4 ових у старием курзу академичком предпоставла. За нас Србл! е, као што сад увиђам, преко нуждно, да првосвештеници наши шилго овамо у духовну академиго младиће, кои имаго лгобави к духовнпм наукама и дара за ове, па да виде како се овде ради и како би се на богословском полго код нас радити имало. Колико се мени чини, наше србске богословие носе на себи тип овдашн! акздемие, како е ова пре 1814 и 1820 године, или можда 10ш у прошлом веку суштествовала. Од тога времена овде се много и много на бол^ променило, а ми Срби остали све еднако тамо где смо били пре 50 година, или можда смо шш и назад отишли, ер познато е да сваки застоИ и нехотице повлачи за собом велики назадак. Боже сачуваН да н кривим наше проФесоре у Богословинма. Они су сви, у колико их познаем отлични, научени, и даровити мужеви, кои би на велику корИст Св. Цркви служили, кад би само и едино позиву свом живити могли и кад би прилику добили упознати се са овдашгњим духовним академиама и с духовном Литературом Русском, гга кад би по томе богословскоИ омладини предмете разнсннвали, допунавали и упућивали ђака, како валк мислити и где се може помоћи ако има вол4, а особито што е навважние, кад би се своНски око тога потрудили, да волго и лгобав к чину свештеничком и ревност за православие у млађана срдца своих питомаца уселгого. Овде су отдел^не школе за свештенство од школа за грађанство. Грађанска и нлемићка деца уче се у гимназиама и из ових прелазе у универзитете, а свештенички, ђаконски и црквенослужителвски синови уче со наВпре у семинарш, кол се састои нз 7 класб, од конх су 5 подобне нашоИ гимназји, а у две последн^ предаго се популарно богословски предмети. Кои ученици с обичном успехом семинариго сврше, нримаго се у црквену службу по селимз, а наИболви ученици пошто строге испите положе. прелазе у Духовне Академиб, где се о државном трошку како у светским тако и у духовним висшим наукама дал4 изображаваго. Семи-