Школски лист

122

на прморама, и ииа их данас на сваком валнном морнарском землБОвиду точно назначено. Источно море ние дубл! од 180 до 240 ст. а и мореуз између Француске и Енглеске неизноси пуних 600 ст. дублшне, те кад би ту вода за толико стопа опала, могло би се сувим доћи из едне земл^ у другу. Гдегде е море особито уз обале врло плитко. Ови су нлићаци по морнаре врло опасни, особито, ако су голе стене, па кад их тек мало вода покрива. По .дну мора вма стена, и песка И блата, ока и на суву. Стене су обично блатом покривене. Песка има у мору тако много, да се и послоеицом каже: као у мору песка, дегод е реч, да чега много има. И на ушћима већих река има свуд силно песка, што га река онде непрестано сноси. Исто е тако много песка на свима плићацима низ морске обале, што га морски таласи онде набацаго. Али има и у сред мора големих песковитих прудова, кои дегде врло плитко под водом стое, те пх морнари невиде, него изненада наедаред лађама насрну на нбих и обично ту страдаго, ер их баш ту морски таласи и разбиго. У осталом нетреба мислити да е од мора дно свуд голо и пусто. Ииа и по н4му различних билл што онуда расте, и по том билго пуно пужева и рака и других морских животинн, Туда се баве радо и рибе, туда граде и корали нћиове камените зграде, она гранаста од мерџана дрва и начине их читаве шуме и брда, истераго врховима са дна па до врх мора тако, да се после на нбих, као оно међу палисађе и шипове нахвата тврда и сува землн и начине се острва за обитео лгоди и животина. Колпко е морско дно неравно, на86 олби су доказ острва, кол ништа друго нису, но врхови од брда и планина, што се с дна морског у вис дижу и своим врхом ил венцем и гребеном (хрбтом) изнад мора изађу.

Парох Обрлин. (Од год. 1740 до 1826.) (Животопис.) бдан од најЈлепших примера правог свештеничког живота и рада, то е парох Обрлин у Стаинталу (Каменодолу) код Страсбурга. Сеоце ово лежи ме^у ввсоким брдима и стенама сасвим