Школски лист

124

Говораше он, да им е пут оваб пре свега нуждан, и да ће им од велике користи бити, ер ће моћи свое производе лако на пиацу у ту богату варош донети и по лепе новце продати, те себе окрпити и подићи. За овав пут требало е едно брдашце пресећи, и уз поток насип дићи и тврд мост начинити. Наипре се згледаху Каменодолци, како може парох ово и помишлати, ер држаху ово за немогућност; али парох непопушташе, него говораше и световаше и представлаше користи и изнашаше свакоме рачун, док се мало по мало не освестише, те ова0 доста мучни посо одпочеше, у чему им он беше вођа и навврснии помоћник. Још им нађе он и разумне приател^ у вароши, кои подпомогоше, те се посо оваВ сретно доврши. Одма почеше осећати селнни, од колико велике користи по нвих ово беше, ер не само да за свое производе лепе новце на пиаци згртаху, него им после варошани и сами долажаху, доносећи им новце на ноге. Други посао беше, да поправи путове између осталих околних места; па како неделћом и *о празницима озбил^м и лгобавлк) кошм испун&н беше, и свое парохилне душевно напуннваше и дизаше, тако их свакога следећег дана са мотиком о рамену по сто и двеста на оправлан& ових путова предвођаше; свуда и у свему беше он пример и огледало, добро знагоћи, да ни наМсилнин реч сама никад оно неизради, што пример. Одма чим ово довршише, почеше осећати корист од овог шш већма, ер сва околна села идући у варош и натраг преко Каменодола удараху, те се отвори овде сутицаД на велику корист овога сеоца. Од своега малога прихода, (неизнашаше више од 500 ф. годишн4) умшшш Обрлин по нешто жртвовати на то, да свое лепе намере изврши. Прво беше, те набави за нбих доволбно потребних алата, што их одпре са великом дангубом и каматом из вароши донашаху и враћаху. За ове алате погодише се с продавцИма у вароши на повремену одплату. Друго са чим свое лгоде од коначне пропасти сачува беше, што своим и нвиовим малим имак4м установи позаимионицу, из кое сваки могаше, ком прека нужда беше, по нешто новаца дићи, под условом, да их на време са малом каматом врати. Овим избави свое лмде од чивутског глобл"4нл, кое их већ до пропасти довело беше. Онда одабра Обрлин сву отреситиго момчад у селу, па их сам одведе у Страсбург на заиате; к зидарима, дрворез-