Школски лист

235

преко нуждно било, да Свети Патринрх Србски и Преосвештени Архиереи наши, о своме или о народном трошку, пошлго овамо одма 10ш ове године барем шесторицу одабраних Срба, да се духовним наукама уче, ер тако ће се само по заклгоченвима прошлог сабора нашег нови рад у богословиама нашима започети и новим духом заданути моћи. Само са таковим свештенством, кое е валано изображено, и кое свестИ и вол4 за духовну и просветну раднго има, произвестће се лепша хармонил између Владика и Свештеника, између калуђера и мирског свештенства, само онда ће наступити братска слога и узаИмна лгобав међу свештеницима еднога места и едног пред$ла, и свештеници ће кадри бити у заедничкоИ раднви са учителћима народ од зла и пропасти чувати и к 1 свестраном напредку приводити. Лгото се вараго они наши лгоди, кои мисле, да е за попу онаи ђак кои се нинашто друго употребити неможе, и кои држе да се нев4жеством чува вера и закон. Данас сви паметни лгоди држе, да су воспитани и изображени свештеница набвеће благо за цркву, за веру и за напредак народни; у таковИм свештеницима добили би Архиереи наши силну народну подпору, да с нвима заедно за благо народа делаго. Овде у Русш Архиереи, Архимандрити и Проте, као трудолгобиве пчелице делаго на полго духовне кнБижевности, а свештеници дела НБИХова читаго, и народу казуго, како му се владати вала, да постане 6 олби и напреднш. Гледам ове проте руске како слободно стое пред митрополитом, и нестеснлваго се ни на0ман4, и како митрополит с нБима лепо поступа, ербо су валнни и сви из реда Магистри Богословие, а Прота ваворов е Доктор и ПроФ. Богословиенасвеучилвшту св. Владимира; по и есте валнн и отличан, а гош е млад човек, едва ако му има 40 или наИвише 45 година. Богословие стое далеко бол4 него у нас. У нас тамо свештеници, ако и есу богословиго учили, слабо се баве с НБОме, а и богословци тек као од беде уче свое студие и иду у цркву, управо рећи гледе само да сврше науке па да до леба дођу. Остали ђаци наши и незнаго за науку Христианску. Али овде е у Русш сасвим другчие. Богословске науке предаго се овде у свима заводима, па и на самим универзитетима. II едан гимназиста руски далеко више знаде о богословт него наши богословци. 0 духовноК Литератури рускоИ нећу ни да вам пишем, ербо сте с нкоме познати, за нго сам од вас први пут чуо, с нБОме сте ме ви први упознали. Наша академин