Школски лист

229

е србска држава у на &зећоВ сназћ. Под угарским кралБ Матиом взчвнлвал!! су Срби езгру угарске воНске. Браћа Бакићи били су у набстрашшш турска доба наИславнии србскп мнаци. Краина е заведена на одбрану Угарске и Аустрие од Турака. Беркасово у Срему било е ноздшга столица србског деспота Јована. МоровИћ у Срему био е столица србског деспота Стевана ШтиллновИћа. Год. 1696 страдали су Турци на Сенти већма него игде. Арапске су циФре тек илнду година после Христа обште примлБне. Од како се кнБИге печатаго нема више но 440 година. Пароплови измишл&ни су пре 60 а паровози пре 40 година. 11. У УгарскоИ набвеће су србске обштине: Кикинда, Сомбор, Вршац н Нови Сад. У Славонии знамените су бан4: Даровар И Липик обе близу Пакраца. У Европи наИвеће су планине Алпе, у Азии Ималаи, у Америки Анде. Европа, Азин п Африка зову се старП свет, а Америка и Аустралва нови. Шиклош у БаранБи био е доцнин столица србског деспота Стевана Штбллновића. У манастиру Шишатовцу лежи целокупно тело св. Стевана Штилнновића. Ирод посече 14000 деце да би само међу НБима и Исуса посекао. Св. Константин и н4гова маика св. блена били су први од царева хришћани. На позив грчког цара Ираклин дођоше Срби год. 636 п. X. у ове земл&. У Срба е било три цара: 'Душан силни, млади цар Урош и св. цар Лазар. Срби су имали три деспота на онои страни: Стевана високог, ђурђа п Лазара Бранкрвића. Србски патрмрси на овои страни били су: Арсение Чарновић, Арсение Јовановић и Јосиф Ранчић. НаИславнии србски списателБИ били су: Доситеи Обрадовић, Јован Раић п Лукиан Мушицки.

12. У Банату бма 7 срб. манастира: Ходош, Бездин, Сенђурађ, Базаш, МесПћ, Златица и ВоГгловица. У ФрушкоВ горв има 12 срб. манастира': Раковац и Беочин на дунавскоВ, Привина глава, Шишатовац, Кувеждин, Бешеново, Раваница, Јазак, Опово, Ремета, Гргетег и Крушедол на савскоИ страни планине и Фенек на Сави. У Далмации су знатниИ србски манастири: Крка, Крупа, Драговић, Савина, Прасквица и Режевић. Срби у Аустрии имаго 7 владика: Новосадског, Темишварског, Вршачког, Будимског, Пакрачког, Горнвокарловачког и Задарског. Скоро ће бити 500 год. како Срби на Косову