Школски лист

246

обште Сторославенске кнћижевности, о писцима народнии почевши од СтеФана првовенчанога и св. Саве, па до |)УРђ а Бранковића последн4г Деспота Србског, коега Србска Историн 10Ш до сада нештампана лежи међу рукописима патриаршеске Библиотеке у Карловцима. За доказ да е писменост србска распрострта била наводи се, како е Рускн цар Иван Грозни поручивао владаоцима, с коииа е у преписки стаао, да недописуад с нбнм латински и немачки, него србски или чешки, ер му другчие нема ко читати. — Спомишо се у поменутом чланку и прве штампарие србске што се на измаку XV и у XVI веку подигоше у Млеткама (1493), на Цетинго (1494) у Горазду (1529), у Манастиру Рулнском (1537), у Милешеву (1544), код Мркшине Цркве (1562), у Арнаут Белграду (1552), у Скадру (1563), у Трговишту (1512). Потом показуе нам Г. писателв, како су у прошла времена у народу србском сву науку заступале народне приче, пословице и дивне народне песме. Мудрост и практичну филозофик ) народну сведоче срб. пословице, од коих неколицину из збирке Вукове наводи. Доказукзћи како су и у коме духу добре Србскинћ свок) децу васпитавале, говори на стр. 60. ово: „Какав узвишени морал налазимо у савету матере Крал^вића Марка, кон полазећем сину, да каже на коме е србско царство, говорИ: „Бол4 ти е изгубити главу него свого огр§шити душу!" — Сва душа народа србског огледа се у тим речима матере србске. Каквог е осећанд био син таке матере, показуе се и у том, што кад е душмана свога, Мусу Кесејдш , на мегдану свладао, као што песма народна говори, жалио е: „ђе погуби бол&га од себе!" Каква е разлика између оваког осећана и оног поступка славнога грчког шнака Ахила, кои мртво тело убиеног свог противника вуче и злостави". Заклшчугоћи чланак ован вели Г. писателв: „Душеван и друштвен живот србског народа огледа се у овоД науци познате наше народно песме: „Чини добро за живота, поштун брата стариега, и тебе ће млађи твои; у добру се непонеси, а у злу се непоништи; на туђе се нелакоми." ТакоИ науци ноцрпл^ноб из самога живота обичне су последице: природна простота, искреност, гостопримство, поштен4, одважност, гонаштво, лгобав према својоб землви и завичаго." Неговорећи више због оскудице домаћих извора о васпитаванго код источних Срба, наводи г. писателв по летопису „ Дубровник" податке о васпитаванго младежи у ДубровачкоН слабодноВ обштини,