Школски лист

247

коа 6А и данас нама за узор домаћег, грађанског и црквеног васпитав.анн служити могла. Податке те узећемо прилику читател1>има нашима други иут обашка саобштити. Цела псторин васпитаваин подел4на е на 35 параграфа, у коима се излаже васпитаеап4 од старИх и нових народа, п васпитателБСка начела древнПх ФИлосоФа п знатших педагога из последнн четири столећа, почевши од Јована Штуриа па до Песталоцие, с погледом на радшо Пиетиста Филантропа и Хуманиста. Бредно е навест^ пио г. писателв у предговору о васпиташо говори: „Бринемо се о деци да су здрава и мислимо да смо тим учинили све што треба. Но не мана е брига и о томе да децу добро васпитавамо. А темелБ е томе домаће васпитаван$. 6р оно чему се деца науче у првом добу, онако е као оно запис у кори дрвета, кои трае док е и дрвета. С' тога нам се валл старатИ, да тш од тог доба усађуемо у нби све што е лепо и добро. Наравно да и ту нису доволвне само речи, него требам и добри примерВ родителл, да се деца могу угледати на ибих . Децу треба непрестано озбилвски поучавати и исправлати у свему што приметимо да ние добро, те да их познамо са дужностима, кое ће у свету за живота имати, а особито да покрећемо у нвима волго к' раду, истини и сваков честитости; да их навикнемо на поштен прост и радан живот, па да им шш из малена омрзне лаж, ленвост, раскош, и разметанЈ, та несрећа, кол као што видимо, читаве породице непрестано баца у набвеће зло и упропашћуе их. Добрим васпитаван&м, истинском науком и поштени« животом, валл нам се челичити, те да смо кадри прегнути за великим начелом народности, кое сада у свету мах отима, и по коме ево видимо, да срећни народи уединнвагоћи се осниваго свого величину." У последн4м параграФу при завршетку Историе васпитаванн, читамо изражену желго г. писатела, да се што скорИе у Србт учителБСка И економска школа заведе. Ову желго врстног г. писатела подупиремо и ми, с тим, да би по мн&ниго многих родолгоба нуждно било, да правителБСтво кнежевине србске што пре иошл4 неколико одабраних изучених гимназиста или богословаца у Сомборску србску учителБСку школу, да се ту изобразе за валлпе учител^ , пак да потом у Србш отворе школе за углед , у коима би се остали старш учителби паочигледно упознати могли с разумншм методом и с во-