Школски лист

248

ђен &м школе и где би и народ тамошнБИ уверитИ се могао о нравоИ кориети, ком му школа доноси. Нашто браћи нашоИ у кнежевини експериментиран4 у овом ногледу, кад .имаго овде готов педагогичнн завод, у коме би се за оваИ први мах нбихови учителБИ валдно изобразити моглн, па би нам школа и тамо и овде у едном духу, у духу православне вере и миле наше народности напредовати, процветати и на право образованб целог народа србског служити могла. ' Да е време наступило, у коме бол& и удесние валн уредити отношаМ између цркве и школе, између свештеника и учителн, у томе се слажемо са г. писател^м подпуно. Само му учтиво ириметити имамо, да по мнбник) нашем едно е од главних условиа среће и напредка нашега народа: васпитаван4 у духу свете Еван^елске Науке и сходно светоме Православиго, кое се сложно и бол!> него досада у цркви и у школи, на дому, и у држави србскоИ неговати има. Садашн4, по изгледу може б0ти прилично, али у самоб ствари, како смо од очевидаца извештени, не баш наИбол^ стан-1; народних школа у Србт нимало неоправдава оно начело, по коме се школа тамо за изклгочиво правителБСтвени завод сматра и од цркве све већма одтуђуе. — Црква наша Православна васпитавала е матере Србске и Србство, у оном духу, кога г. писагелБ на стр. 60 а 68 преузноси; та св. црква сачувала нас е за време четирстол&тнога робства; нго би валнло да правителБство и старешинство у Србш бол4 пазв и заштићуе, нго да подиже и с нБоме у свези и у заедници о религиозно моралном образованго и о иравоб иросветн народа, да се стара, пак ће онда само у том истом духу и нравцу радећа школа бол^ плодове приносити, него што их засада тамо доноси. Нека браћа иаша за пример узму старо Србско и Дубровачко васпитаван^, нека проуче начела Коменскова, Локова, Фенелонова, Франкова и Песталоцина, — од коих се нека и у кнбизи тоИ находе, — нека посмотре шта « ШваИцарску, НЕмачку, Енглеску и С^верну Лмерику подигло до садаипгб слободе и просвете, пак ће се уверити, да е само валано васпитаван^ у духу вере, побожности и моралности, у цркви у школИ и на дому, кадро и нас сачувати и унапредити не само у побожности, него баш и у слободИ и у свима другим врлИнама нравним,' умним и стварним! Нека нам се незамсри, што ово неколико речЛ поводом