Школски лист

160

НовиВрбас, Врло лепо немачко село одма до Старога Врбаса. Жителћи су врло богати и имаго две цркве, едву лутеранску а другу калвинску. Лутерлни имаго овде свого полугимназиго, кого основаше 1826. године и у коши се многа србска деца уче. Више села на брегу Телечки видн се гробници 1осиФа Киша првога и наиревносниег учестника при копанго Францовог канала. Т е м е р и н, сад мађарско село близу римскога шанца и Новога Сада, Овде се родио митроносни певац србски Лукиан Мушицки, Владика Горнвокарловачки. Године 1808, кад властелинство Мађаре овамо насели, Срби се преселе у Шаикашку и населе тамо пустару ^УРђево. Сириг, велика пустара близу Новога Сада, кого е пре 120 година владика Бачки Висарион Павловић од ц. кр. коморе купио , и кол е баштина Новосадско Бачких србских Владика. Паланка Стара и нова. На Дунаву наспрам Илока, у нвима се прилична трговина води. У СтароВ Паланци живе Срби а у Новои Немци. Д е « п о т С е н т и в а н. Србско село. По причанго овде е била столица Деспота Србског 1ована Чарнобвића (за владе Фердинанда I), кои е са своих 10,000 србских гонака на полвима између Тисе и Дунава противу Турака и царских отменика храбро воевао. К у л п и н, србско-словачко село у коме се родио славни Митрополиг србски СтеФан Стратимировић. Петровац, негда србско а сад велико Словачко село са 8000 житела са лепом евангеличком црквом и иарохиалним зданием, Стари Футог, варошица на Дунаву, на врло лепом месту, негда властелинство славне србске породице Чарноевићеве кое е од нбих због пренебрегнутог Формалитета неког одузето. ЖителБи су и сад понаивише Срби, радени лгоди и на гласу бостанџие. Овде се иного купуса сади. Црква е велика и лепа, слави св. Врачеве Кузиана и Дамнна. Вашари Футошки негда су на гласу били и на нби су долазили чак из Москве трговци с црквеним кнБигама, одеждама и иконама. Кажу да су тш вашари по читав месец дана тралли, с' тога се и находи па сред вашаришта црквица, у коши су вашарџие службу Божиго слушали. Уз Стари Футог е немачко место Нови Футог.

Издае и уре^ув Никола ђ. Вукићевић.

Брзотиском Андрие Вагнера и друга.