Школски лист

296

подобно владати се зна. Поступан! учителл и катихете треба да е у подпуноме сагласиго. Учителв мора лекцинз, кого катихета зада, оним истим начинои повторити и слишати, коим е начином сам катихета развио и претресао. Треба дакле ту у школи да е учителв, кад е ту катихета, да не би приликом повторавана и слишанд изкривио смисао науке христианске, ил да не би питао децу оно, што чула нису, и тим забунио их, УчителБ треба охотно да пази на предаван^ катихетино, и на напредован-Б н4гово у том. Нека прил^жно забележи себи главне точке предаванл катихетинога, нек забележи себи, како е катихета употребио едну и другу повест при разсветленго каквога става? како е разложио, како е и чим е — ако е потребно било — метнуо пред очи ученицима какво ново понатие и пр. и пр. Валаноме учителго нек ние срамота што за себе забележити из предаванн вероучител4вог; шта више. то спада у похвалну ревност н§гову. Из вероучител!вих уста има се, дакако, свагда чути лепа наука христиннска; ер исклгочиво та уста хране нго и чуваго. Пропао е онаИ учителц кои се дал4 више не учи. Све зна само едан Бог. И кад мудри философ смерно признае да ништа, разуми: мало, знаде; онда слободно надати се могу да нећу увредити ни еднога паметнога, безпритрастнога човека, кад рекнем, да и учигелв незна свашта, и да он заедно са ма како валаним свештеником има чему до гроба научити се. Где благословено сунце благочестиа не сае, помрчина е тамо у срдцима, алова е тамо душа човечин, па баш и поред свеколикога напредована у свима другима наукама; ер као што се раздвоити неда воспитание од наставленин, тако треба да е споена наука о вери са прочима наукама. Добро е рекао едан паметан и побожне душе човек, да наука без вере ние од користи. При повтораванго науке христилнске спада у учител4ву дужност и то, да ону лекциго, кого е катихета протолковао и задао, деца на време науче. Треба науку христианску учити; и то е тако исто нуждно, као што е нуждан несак и креч и вода зидару, да ву се камен& држи; тако е нуждно, као што е нуждан ваздух дисагоћем телу. Али овде желпм да се забележи, да као што е тело мртво без душе, тако исто да не важи ништа оно, што деца напамет науче, а непротолкуе им се та ко да разуму, и да к срдцу приме. Учителв дакле утврђуе, науку вероучител^ву кад пита децу о оном, што су од п4га