Школски лист

327

р4чик> „вса тншкан а ударагоћи, воздух прос4цао; горе и дубраве на одвк, Бога на умилостивлен4, а в4рне на црковно бдћние позивао. Те тако поновлБним дјтинским н невино-анђелским чувством побуђен, Богу се на молитву отдач. Присутствушћп светом Богослуженпк) свеноћног бд4нид, са умиленћм и напзећим восторгом душе кое, слушао сам сладко п4нив црковног украса, па краИ дочекавшп, свето т4ло ц&ливам, и мгроносан чрез духовног отца, новратим се Отче усамлЈш у таину ћелиго за преноћиште ми опред&лену. Овдб уморени удови т!ла мога, зажеде тихога покол. Спустим се мирно у ноћну постелго; но асни саВнога мБсеца зрацИ, кроз прозор сиигоћи и осв&тлгогоћи ћелиго мого — сан ии разгоншпе; а попоћна типшна, баци ме у сладку нбку меланхолиго, кол силно завлада чувствииа мобма. Ах Боже! Какве мисли самном необвладаше ? почнем ти Отче размшшшвати о св^тлом торжеству сутрашн&г празника; почнем размишлдвати о н^гдашнвим неугодним околностима овог Божиег угодника; размиишшах Отче о неслоги и пропасти СрбскоЗ. Па на послћдку ум поведе ме и о том мислпти, како бисе народ наш шш од многог коешта незгоднога, коренито изл4чити могао? дал4 кои би му могли бити наИболБи л^чипци? При овом послЋдн^м размишлавашо мало се задржах; наВсходниел&каре за наш народ у уму потражах, па кад саи с рачунои готов био, проба ми показа, да бн наВболви душевни л^чници народа нашег имала бити: „Н а ш и с в еш т з н и ц и." Но ови су на жалост од св4та, готово да кажем по томе презрЂни, што им стан^ нбиово чину сходно устроено на е, и што се код нбих клица зас^ана пређашнБим Архиереима 10шт у млев сатрла ние. На поболшан! стана овога народ наш треба вниманЂ свое да обрати; а духовне власти онда с пуним правом треба да их покрену на подвиге духовне. Иначе: „ПогибелБ твон отђ тебе Исраидго." При овом размишлаванго на едаред умно ме обасл нЂка невидима, само побожном чувству моме уображена св^тлост; св^тлост, код 6 чини ми се узаГшл^на од пламена огнених езика, с коЈом 6 дух свети Апостоле обасно; свЂтлост, с кошм е СпасителБ на путу „Савла Тарсанина," идућега у град Дамаск, да Хрбстане б$дне горко и свир^по мучн, у наИвишем блеску обасао тако, да е физично обневидио н душевно обнесзестио се; но по налогу Спасителбвом у дом Ананин уведен, тамо прогледао, и разабравши се, д^ло на кое га Господ позвао, са наивећом ревношћу и усрдием радити зааочео. Ово