Школски лист

174

Писмо из Плашкога калуђеру Лази у Фрушкои Гори. Лшбезни отче Лазо! Што вам досад писао нисаи, узрок е мое важно заниман^. Но да немислите, да сам ово из заборавности према Вама чишо, ево се овим одужуем. Поднеб1е овде е код нас мало оштрие, него тамо код Вас у ФрушкоИ гори. Вода здрава и ц^лителна као и коз^е млеко. Ми смо овде окружени горама на коииа су саме камените ст&не, па на коима: чамовина, буковина и друга шшт разна дрва расту. Због многих шума и слабог извоза, ми се овде са 3 Фор. по хвату греемо. Бог кад е пред4л оваК стварао, пустт е мабку природу, да се с НБИме сигра, па из сваке е игре, по едно бреговито чедо из руку испало. Колико год погледи, толпко се холмића разне величине оку на углед ставллго. Окружени горама, читав сат наоколо, оку се[за изглед прекрасан простор указуе. Долина е селима, кол се из неколико само кућа састое, накићена и разиим ус^вима засеана, као и мирисним ливадама од природе богато украшена. „Плашки," м^сто у коме е Резиденциа православног епископа Горнвокарловачког, одвећ е малено, и свега око 40 кућа брои; али е опет варошица и селлци га.градом назИваго. Има свок) Суботом тлцу. На близу овде р^чица „Дрстулн" испод планине извире, и од врела одма на десет хвати у растошпго има воденица, кол даске пили. На истоН р4чици има више воденица за мелаву и две за пилен4 дасака. У нго се сниже двора владичина слива друга р^чица „Врнвика, а па посл4 кроз пол часа на више места под землго утиче, и испод планине текући на едном се месту опет понвлгое; затим опет под планину другу утиче, и незна се више дал гди на ново извире. Она се на више кракова напосл^дку дћли и сваки крак има посебице свое м4сто, гди усише, и гди изчезава. Од врела до последнБг нћног крака нема више до едан и пол сата. Дакле за сат се и пол рађа и умире за око наше. Она има у себи рибе пастрме, кон нас у постне дане обилато рани. Овде е воће врло р4дко, а грожђа готово нимало. И као што сам разум4о само едан пензшнирати официр нешто