Школски лист
175
гп пред кућом има. Преображен^ прође без освећенн грожђа. вданаИсти МаИ скувао е варива: но наново посенна добру су жетву дала, само кромпир болуе, па кои су лгоди нвиие свин4 ранити почели, покааше се тото; ер су свинби од н4га скапавати почели. Три четири душе посташе жертвом свирЈшства колере. Црква катедрална посвећена е Входу пречисте Богодице, а сазидана е за времена побожног владике Данила Лкшића. Овде у клиршалном заведенпо има 40 ученика. Н&гово високопреосвештенство Господин Епископ Луиан, десеторицу о свошИ рани издржава. Слава му! Плашки лежи у пуковини ОгулинскоИ, кон в знатна због р1;дки н врстни синова свои. У овов пуковини рођен е покоИни патриарх Ранчић, у селу Лучанви Бринвске сатн1е, одкуда е и наслов Барон Бринћски задобјо. У овоИ пуковини ро||ен е и преузвишени ц. кр. у пензш ФелдцаМгмавстор бивши у Далмацш воени и цивилни Гувернер Господин Лазар Мамула и родш се код Манастира Гомирн, у селу кое од иЂговог племена и име носи „Мамуле." Ове пуковине пуковника изабра народ наш 1 Маа 1848 године за воиводу србског „СтеФана Шуплвикца," а овде се у плашчанскоИ парохји родш и турскШ Маршал; „Миле Латас," (Омер Паша Серашћер). ОваИ последнви знатан е за исторт турску, Но и Црна гора са Херцеговином и Босном неће га наскоро ни лако заборавити. Био сам скора .на прагу дома, у ком се родт. Код вас тамо налази се кураци; а код нас овде има и медведа, кои се показуго у време зрели кукуруза, и кое лгоди лове, па кожу за осам Форинтш продаго, а поред тога јошт их и пуковина с неком новчаном помоћи награђуе. Око Плашког е пред4л скоро набпитомш у целоИ пуковини овоИ, па као такови е и наИплоднш; зато га и зову овде гдикои Банатом Огулпнским. Ово су красоте предЂла Плашчанског, али ипак оне се дивоте лишава, кого е природа варлБИвом оку у земном раго прекрасном Хопову даровала. Таио из ћелје са прозора гледагоћи, кроз далБни простор опруженог дола при залазку сунца чак престолницу србску „Б4оград," без увеличавагоћег стакла, са чистим нсним т4ла нашег оком природно видимо. Аваб граде, аваН Б&ограде! кад гјд сам на тебе прА залазку сунца погледао, свагда ми е оно жалостао позор1в