Школски лист

338

значи, да има васпитание лажно, да има просвета лажна, привидна, шкодлвива, кол неводи човека к истини, пего заблудамп, не к добру, него к злу, не к срећи него к погибли. И у садашн^ време, као и свагда, међу различним мн&нилма о васпитаншо чуго се кадкад и неразумна и неоснована, пренагла и шкодна мн1шш. Има лгоди, кои ниеу мудрш од осталих, но кои само већма в§рук> свошИ лажноИ мудрости, а силом хоће да увераваш себе и друге, да ум човечш сам собом, циглом свошм силом есте у станш водити човечанство к истиному савршенству путем природнога развитка физпчкпх , умних и нравних сила човека. И ти лгоди, ти неразумни поклоници човечиега разума, држе по тому да Вера Христова или тек као п обично друго средство служи на усавршаван4 човека, или сувише да е сасвим залишна и непотребна. Ти лгоди расу^уго овако: „Вера е производ неба, а ми смо земалБска створена; нас се она нетиче, нама валаго добри чшштелБИ обштега добра и блага а не аскети благочастин. И нив ли и чудно и лудо, захтевати, да ум човечш и слобода човбчшх убе^енн зависе од овога или онога религиознога верованн? Не значи ли то убиати наше мислц, одрицати сваки напредак, осујјивати човечанство на свагда1шг1 незнан! ?" Ми нећемо брже бол4 препирати се с онима кои воле мКдрстбовдти плч! подокд{тх м ^ јјствовлти (Рим. гл. 12. ст. 3.) слушагоћи науку премудрога: n1 ав-кцјли «з#мном# по «3^мУн) (?ги>, дл N1 подокшж (?м# к^дтж (Прич. гл. 26. ст. 4.). Бог, а не лгоди, нека осуђуе лажно мудрован$, взимдм1рнсА мл БожУи 2. Кор. гл. 10. ст. 5.): с#дк искони М1 коснитх, и погикел . . . ш ^р!л\л1тх (2 ПетјТ. гл. 2. ст. 3.). Ми ћемо спмо казати, да 6, место собом мудровати, много бол4 и сигурние учити се истинитому савршенству у божаственога учитела, првоисточника сваке мудрости, свакога савршенства и добра, кои е рекао о себи: Л3Х сб ^ тк бх л\|рк прУидо^ж, дл бсакк в-кр^Аи вж ма во тм"ћ Н1 пр^к^ДЈтг (1овап. гл. 12 ст. 46.). Ми ћемо само казатв, да се човек истинито, као што валн, може усавршавати, т. е. да човек може достбзати истину, добро и срећу, само онда, кад се усавршаван^ то врши по вачелима свете Вере Христове, и осветлгое светлошћу н&ном добротворном, и оживлгое духом н&ним благо * детиим. Облснимо се. Слово Божие називл4 наш ум духовнВм оком (Мат. гл. 6.