Школски лист

191

На подножјо нстога брега западпо лежи ианастир Лзак, у коме се у светом ћивоту с десне стране пред олтареи чува свето т4ло посл&диЈ гранчице свето-НеланБине лозе, посл4дн1;г цара србског Уроша, кои е на Косову полго под брегом Некудима, на извору студене водице, од гр4шне руке богомрзког Вукашина, у четвртак 2. Декембра 1367. године, грозну и безчовечну сирт изкусио. Са погледа тог горнбга друма, на асном и чистом огле далу простора равнога Ср^ма, особи мошИ на супрот стоао е наИмилш предмет: Руиа, иило м&сто рођена и гибка колЈшка н^жног и невиног дЂтинства иога, у коша сам сва драга ми и мила на увбк оставио. Дал ћу Боже шшт кадгод н видити Ср4иа; и дал ћу знанце и приател4, куиове и сроднике к себи н^жно пригрлити, па подилађен као елен праскочивши староИ маМки руку полгобити? Ах, Боже изведи из тавнице душу мои! А кад сам окренувши се вбнцу планине Фрушкогорске десно низ зелене винограде погледао, усмотрио сам крст на кули оног саиостана, у коие се славни ДоситеИ у иладости сво10и читагоћи житиа свети отаца, посветити желио,иу коие саи Милош —- Милутином постао! Драги Отче Лазо, праштагоћи се с Вама чрез б4ли лист оваи, поздравлаи Вам наступагоће празднике: Рождества Христова, нову годину и свето Богоавленћ. Равним начином поредВас поздравлам ове празнике и свима милим моии СрЈмцииа уобште, а особено предрагим и нигда незаборавл&ним Руилкнииа моима. У Плашкоме на Туцин дан 1866. Милутин Ратковић св, Богословие ПроФесор. Србкињама. Драга Србкињо! Ти си кћи једнога народа, који је познат са многих својих добродетељи, који је чувен са иногих својих лепих својства, а особито са јунаштва и побожности. Да не говории о јунаштву, о њеиу се не суињају ни непријатељи наши, саио ћу да ти нешто споменем, што се тиче побожности србске. Ти знаш да је Србину његова вера у тесној свези са народношћу његевом, обоје му је једнако иило, једнако свето. А шта је вера без побожности није нужно казивати. Допустићеш ми, да побожност може код човека саио онда тврда корена захватити, ако је клица њена још у најранијеи детинству у њега уса^ена. А ко ће други усадити у детињу душу