Школски лист

човек сам над собом, треба да испит држи. У таи дан сваки свестан човек смишла, да, као што е краИ овоИ години дошао, тако ће и н ^му, и н4говом земалБском жићу еданпут краИ да дође. При таковима мислима човек се увек побожниим осећа, и мисли му се у висину подижу; он тражи Бога, кои се занБ досада увек отачаски старао, да пред нвим захвално срце свое открие. Ноша света мати православна црква, с отвореним иаруч4м хити нам тада на сусрет, призиваићн уедно и оне, кош тав дан са ума сметоше, да хвалу даду Господу Богу кои е свош штедру милост и овог лета над ш>има излевао. И ако се црквена година од грађанске делп, то опет мислим да се устав црквени ни наИманЈ прекорачити неће, ако се благодарен4 Богу, последн4г дана грађаиске године држало буде. Тако се и код нас у Сомбору гоче, т. е. 31. Децембра 180б. та светковина у свето-ђурђевском храму држала. Тога дана после готрена беше св. литургил, на кошВ су и мушка и женска деца главне школе наше присутствовала. После литургие држаио е благодарен& онако како нам за таи случаИ устав наше православне цркве прописуе. *) Жалост е велика, што се од одрастлих, ма да е за то у цркви шш пре авл$но било, врло мален бро0 стекао био. Н незнам шта е узрок томе, или вал!>да наша Србадил држи, да то ние обичаИ наше православне цркве!! Ко тако мисли таи се лгото вара. — Но да све свечаности цркве нашс уопште, а особито ова, велики утисак на душу човечанску, а особито дечпго имаго, о томе мислим да ми ние нужно доказугоћи узалуд речи трошити. Л као учителв, тек ћу да препоручим садруговима моима оваД дан, као дан, када са благим речима религиозно чувство у души дечипб наивише побудити се може. Но кад сам већ перо у руке узео, немогу пропустити, да и о другом делу што заиста похвале заслужуе, прећутим. Лепо понн4 имаде такође врло велики утисак на душу нашу; лепо поан^ кадро е и наИтврђе, наибезбожние срце дирнути, и благим упливом своим умекшати. Ми се утолико сретпи назвати можемо, што се наслађуемо, слушагоћи на служби Божиои

*) Благодарение то бива по местном обичаго овдашн^м, иначе по аналопи устава црковног од 1. Септ. држи се у Србш, у Рус1и, и у гдекоим овостраним црквама свечано благодарение после литургиб на ново л4то 1. Днуара, при ко1ои светковини пое се тропар Новому Л&гу: „Всед твари Сод4телго", и чита се Евангелие Лук. зач. 13. —