Школски лист

Когод науми велико какво д^ло учинити, ДЈло коим се народ едан снажно и одеданпут унапређуе, таб мора себе одважно жртвовати, мора заборавити на угодности свое, мора се исклшчиво посветити к вршенго великог предузећа свога. Тако 6 чинио и млади крал^вић србски Растко, кад е у 17-оЛ свошИ години оставивши Отца и МаИку, браћу и другове, и драговолБно нрезр4вши све сласти св^тске, настанио се у тихо*1 пустинБИ СветогорскоЗ, и посветио себе тешком, и слабост лмдску готово надвишугоћем постничком подвигу, снагом ума свога покоравагоћи оно што е у чов4ку низше, чувствено, и земалБСКО, к ономе, што е висше, духовно, свето и идеално. Русски манастир на Атону прииио е Србског Крал4вића у свого скромну ћелиго; ту е он зав4те калу1јерске пред олтарем божшм положио, ту е с црном расом име С а в а на себе узео. — Но начелник свето-горских монаха, наскоро прем&сти младога инока Саву у царски манастир Ватопед, кои се славллше са високе мудрости своих стараца и са свое богате и знаиените кнвижне збирке. Ту е Счва године свое цв^туће младости провео учећи се мудрости хришћанскоИ, напредугоћи у врлинама, кое свештеноучигелд наивећма красе. Побожни родителБ Савин СтеФан Немана, наситивши се славе земалБске, сазове сабор народа Србског године 1195, и опростивши се с народом своии преда крал^вску власт наИстарием сину свом Стевану, а сам он, пошго као смирени инок Симеон две године у задушбини своша Студеници проведе, отиде у Св. Гору своне мезимцу, те тамо од своега блага подиже славни манастлр Хилеидар и у нћму заведе дом иилосрђа за сиромахе, болницу и страноприеинлцу; ер обштинско доброчинство б&ше у стара вреиена у нашем народу наИкрасши израз лгобави ка ближнћму. Пошто се велики Неианл, као смирени инок Сииеон год 1200 у в^чност пресели, и од цркве са своих побожних дћлл и задушбина за угодника божиег сматрати стане, свети Сава, године 1208. по желви брата свог Стеваиа пренесе т^ло свога отца у Студеницу, и ту над гробом родителћвии помари браћу свого; укроти благим средствима земалБске неариател^, пак се онда своНски постара зле и невалдле обичае, као што су: неуредан и непоштен живот, пианство, пакост, злоба и освета, из народа требити, а на место нбих дивне врлине уредности, поштенл, трезвености и браголгобивости засађивати, у срдцина и у душама србских синова. А кад народ србеки усрећен 1* '