Школски лист

иудрим сав^тима Савииим почс и4га с иохвалама преузносити и знаке благодарности указнвати му, онда се архимандрит Студенички из превелике смирености, презирући сваку хвалу, опет уклони у свое тихо приб^жвште у гору Атонску, и сакупив око себе одабране Србске младиће, васпитаваше их у духу евангелском, да по времену достобни буду пастирске и учителћске службе у народу србском. Подкр4пл§н на ново у усамлЂности светогорскоЈЈ за продужен^ просв4тителћске ради^ свов, Сава, по потреби цркве божие, отиде у славни град Никего, гд^ тада становаху цар источии Теодор Ласкар, и вселенски цариградскн Патриарх Герман. Ту буде он за Архиепископа Србског, у години 1222. посвећен, и задобие од вселенскога Патриарха народу своме право, да СрблБи на сабору своме црквеноме сами себи бираго Архиепископа, и да црква Србска самостална и независна буде од сваког тујјег уплива. Повративши се у Србиго, први Архиепископ Србски, под^ли пред!ле србске на 12 црквених области, и између своих светогорских учеиика одабере дванабсторицу иаИдостоИншх, кое постави за Епископе, а сам он као Архиепископ колко науком, толико своим светим и богоугодним животом приправлаше одабрану духовну младеж за велико и наИважние звание свештеиика и учителл народиих, да на нБима после себе остави у народу своме свето Православл^ и просв!>ту народну. Великол^пна Жича, задушбина крала СтеФана, брата Савинога, већ е била готова, и Спасител^вом светом Вазнесешо посвећена. Код овог дивног храма Божиег, сакупи се сад велики сабор народа Србског о Спасову дну, и ту Св. Сава брата свога Стевана по обредима православне цркве крал4вском круном в$нча, и ускликне „Шрвов-кнчлнолл# блс1а Оеј>ескУа и ПоморскГд зјмли Крллм втјфлн^ ллногла л'ктл!" Том приликом е Сава више дана од готра па до мрака учио сакушЉну господу србску светоИ в4ри, обавешћивао е и духом кротости на прави пут изводио заблуђене, држећи се великог оног педагогичног начела: „Докле се год чов4к зла неокане, дотле се неможе к д о б р у приволети, и у добру напредовати. Пошто е СветителБ наш цркву Србску у добар поредак довео, отиде он, по давнашнБоВ желБИ свог побожног срдца у свету землго, поклони се живоносноме гробу Господн§н, походи сва м^ста на коима се д4ло Спасенил нашег свршило, пак преко лгобиме свое Свете Горе врати се опет к стаду своме