Школски лист
5
у Србиш, гд4 свон у путованго и у бес4даиа с наИславншм и на0просвећен10м мужевима Православнога Истока добивена искуства, брижлБИво употреблнвати почне на корист народа Србског. Под н^говим упливом, и по нЈговом благослову подизаху се и уређиваху на све стране Божш храмови, и разсадници просв4те народне. Списателв житин Савиног, споминићи ревност Савину у пропов4дашо слова Божиег по свима краевима Србства, и казугоћи шта е светителБ говорио лгодима различитога станл и узраста, ово наводи: „Велможама и богатима говорио е да се нехоле, да се неуздаго на свое богатство, но на Бога кои им богатство дае, па дасеса добри д4ли богате ида подномажу прилозима своима обште благо, да буду снисходлбиви и тихи према лгодма нижега станл, а чов!>колгобиви према слугама и подчин4нима; бривисте — рече — исто тако од земл!> као и они, и ви потребуете Божие милости И човЂколгобин много већма него што снромаси ваше милости потребуго. Ратоборне гонаке одвраћао е од насилин, а свима е лгодма без разлике препоручивао, да се између себе пазе, да увреде едан другом учишбне праштаго, да у свакоН честитости од дана на дан све већма напредуго." Такав е био светителБ наш, и тако е он народ своИ просв^штавао, а народ е с нбим био срећан и дичан, и напредугоћи у сваком погледу, радовао се што га има у средини свошИ. Остае ми пшт да наспоменем, како е св. Сава после смрти брата свог првов!>нчаног крала наИпре набстариег сина н!говог Радослава, а после н4ког времена, по желБИ народа, другог сина Стевановог Владислава за кралл србског крунисао, и овоме кћер Загорскога или Бугарско-Славннског цара Асана за нев^сту испросио. КралБ Владислав особито е свог преосвештеног стрица почитовао и у свачему га е за сав&т питао, и по н^говом благослову почео в зидати красни и великол^пни манастир Мил4шево у Херцеговини, землБИ Светога Саве. Просв ^тителБска радна Светога Саве почне већ благе приносити плоде, и он се ув^ри да е мили н^гов род Србски на правоме путу к просв4ти и к напредованго у сваковрстним врлинама. С тога сазове он црквени сабор, и у саизволенго са овим преда архиепископско достоанство своме ученику Арсениго, родом сремцу, мужу праведном, доброд4телБном, мудром и милостивом, — а сам опростивши се с крал^м, с свештен-