Школски лист

г II. НАУКЕ. 1ован Дамаскин. (Сачинио Граф А. Толотои.)

Од калиФе лгобл4н 1ован, Беше некад на то позван Да управла у Дамаску ПодчинЗшом, сам он едан, Ма да беше прави хришћан, Властелин га поставио Да правицу лидма суди Све е н$му подчинио Све што живи, што е туди. Он управлн у том граду Он свакоме тамо суди, Н$га штун), н4га знаду Сви тамошнви лгоди. Двори су му окружени С мириснима вртовима Коино су украшени Лазурнима кал^вима, А зидови одевени У ћилибар драгоцени. Хлад, засенку лепу праве Те завесе свилоткане Сувим златом изшаране, А вештачке оне справе Водоскоци у баннма, Струе дивно данго, ноћу, Као поток на стенама. Ох, ал су то лепи двори, По коим се 1ован шеће, Ал и ту му срце мори Црна туга, — он их неће, Те тавнице златне слине. У срцу му друге таине ЖелЗ> стое, Срце оно жалосно е Што дар н^му Богом дан : Несма света, срцу драга. I Дража од свег светског блага: Гу ба бно успаван

I. У наВвећоИ оиротинви Задоволнн он би био Да е дегод у пустинви Де чарлиа ветрић мио Кроз то гран! исплетено И кроз лисе то зелено. Са мамшном земуницом Измено би он палату, Па би срећу обилату Као самац ту уживо, Неби увек прислушкиво Тужбе лгодске као сад, Неби знао за та& нд. Споколн би тамо био 6р би себе посветио Родним маштам' ума свога, По упутству Бога великога, А глас н$гов красноречив Далеко се већем чуо, Он е млоге ужаснуо вретике, што иконе Нехтедоше поштовати, Већ почеше мудровати; Жесток борац он в био 6р е свов супарнике Увек снажно победио. Па ко такав славлЗш беше, Хришћани га преузнеше Као борца вере свов; Име 1ован светлило е Пред очима свих хришћана Као сунце на излазку, Та свако е тада знао За 1ована у Дамаску, Али узнос целог света СкромноЗ, смерноЛ души смета, Неслаже се то са нћоме. У заносу великоме 1ован у двор господара