Школски лист

4

Ступа, да се разговара. На души иу тежак терет, Бледо лице израз туге Пред великии господаром Ево смерног, верног слуге. „Господару, саслушаи ие ! „Достоннство ово мов „Велико е, „Величанство, власт и сила, „Ние царе мени мила, „То све мени несносно е. „Нисам, веруи, нисам рођен, „Да управлнм ни да судим, ,.Ал не зато, што н овде „Морам нко да се трудим „Већеи зато, што ие позив „Свети зове, ,,Да оставим дворе ове, ,,6р саи рођен певац прост ; „Да узносим премудрост „Свемогућство вишн4г Бог», „То в позив жића мога, „У гомили тих велможа „Мучно ии е пробавлати „Скупоцено ово време, „Пир, весел4, ужасне ие. „Друге гласе тамо чуем, „а у души ндикуем, „Други гласи мене себи мале „Немир, туга, напада ме. „Одпусти ме о калиФо „Да слободан будем сада, „Песиам' светим Бога славит „Душа ми е мон рада! Тад калиФа реч прозбори : „Зашто да те туга мори, „0 лгобимче моД преиили, „Зашто су ти ти образи „Тако сетни утонили ? „Буди вес'о, та не трае „Жалост читав едан век, „Та сваком се болу може „Наћи на том свету лек! „Мудрошћу е твојом само „Посто Дамаск тако славан, „Кажи, ко е нама сада раван ? „Ко иа нашу силу боину „Ко би сиео дигнут' воину ? „Па то све е учинила

„Превелика иЈ'дрост твол, „А зашто ће милост мол ,,Тебе већиа да узвиси, Нећеш бити таи, кои си, „Ха, брат, брат мои ти ћеш бити, „На поле ћу поделити „Цело ово царство мое „Полак ћу ти поклонити „Нек е твое, „Па управлаи, царуи тамо, „Ал код мене буди само! 1 ' „Господару, н немогу „Нримит' штедрог дара твога ,,Жар и пламен срца мога, „Н немогу угасити, „0 ти незнаш мое стан$, „Од природе е позван4 ,,Мое право, пе&ац бити, „Творцу Богу послужити. „У песничким грудма царе „Недогледан стои свет, „Ове груди, — ова клет, „Царство, престо , све то скрвва, ,,Ту ми душа све ужива. „То изменит' песник неће, „Код н$га е прамалеће „И кад свене оно цвеће, „Част, богатство, слава сила, „Код н1>га е изобила. „Сва скровишта у природи „Неизмерне те равнине „Магловите из далвине „Што се виде те планине „И дубине оне морске пуне воде, „Сунце, месец, ситне звезде „ЦЈто по томе небу ходе, „И селена ова цела „Милинама ускипела, „Све то есте одблеск мали „Сенка сама од милина „Што е вечно провиђен'1> „Оживело у грудима „Избранога свога сина. „Онаи, кои у том, свету чудн° м > „Приступа ииаде, „Коме Бог с висине даде, „Ком с висине он допушта ,,Да загледи у скривено ,,То горнило, где се сушта

.