Школски лист

Спомена достоНно е, да е већ приликом позива свог на катедру србског педагогиума свештеник Павао Атанацковић поднео високов влади посредством врховног школског управителБства, у рукопису свое обширно списано дело, прву србску Педагогиго, кол в по славном Нииаеру израђена, и у год. 1817 штампана била. У Сентандрен дакле, 3. Новембра 1812. године, после свечане службе божив и призивашш св. Духа отворе се двери србског Недагогиума, код николаевске цркве, где е родолгобива обштина тамошна три собе уступила за потребу овог народног заведенл. У то време су кандидати проФесорства за арадску романску препарандик) пред србскии прОФесорима у Сентандреи учителвски испит положили, и од нбих упутство добили, како ће предаванн водити, а грчка препарандил ние ни у живот ступила по томе, што чланови грчкога народа нису могли сакупити толико новаца, колико е нуждно било, да се институт оваИ издржавати и постоати може. С почетка е било у србском педагогиуму три течаа сваки од пет месеци. Прво саветован^ наставничко такозвани „Сонзеззиз 1л11егапиз" држано е 13 Декембра 1812. под председаванћм сениора 1осића. У Августу 1813. про$есор Атанацковић наименован буде за катихету и сениора, а за проФесора педагогие, метода и повестнице отачаствене поставлЂн буде даровити проФесор гилназие карловачке Димитрие ИсаИловић, ког 2. Новембра те године у звание свечано уведе многозаслужени школски муж и списателБ 1ован Берић таНник врховног управителвства школског. Ревност првих наставника учителБишта овог у вршенк) дужности била е велика, трудолгобивост неусипна, знанЂ у дотичним наукама темелБно и обилато, а лшбав к просвети народа србског и к своим ученицима жарка и пламтећа. Камо срећа, да е велико пожртвован!. и заузиман! нбихово достоИна одзива нашло код тадашнБих старешина цркве и народа нашег; камо срећа, да се народ наш свестно и своИски заузео био за овако красно и полезно заведен4, какво су народи римске вере у УгарскоИ тек на 30 година доцние добили! Тада би учителБиште ово амачно шого више користи народу при-