Школски лист

21

нело, а народ би с нвиие и са н4га далеко напредти постао него што е. Год&на 1814. била е по томе за оваИ завод знатна, птто су те годнне око Ускрса држани први свршетни испити кандидата учмтелвских у присутству самог врховног управителн и многих отличних особа из Сентандрие, Пеште и Будима. Сл^дугоће године уведен е двогодишнби течаИ, изоставл4на су предаванн из Алгебре и Геометрие, а разширена е наука землБОПисна. У то време постоно е уз завод оваИ конвикт за изранћиван^ свромашних приправника, а отлични градоначелник сомборски Василие Лтанадковић, завештао е 40 готара свое земл^ на подпору сиромашнИх приправника, одкуда су за живота н4говога сваке годиие четворица доброучећих се питомаца овога завода новчану подпору уживали. У есен године 1815. само се три нова питомца у I. течаИ приправнички упишу, и та околност доведе Несторовића до уверенн, да Сентандрил по свошИ удал4ности од средине Србства нимало ние удесна за станиште србског педагогиума, пак почне размишлати, у кое ће место долБноземско да нови ова& народни завод пренесе. Родолгобива сомборска србска црквена обштина, на предлог свога приходског свештеника Авраама Максимовића из седнице 11. Нов. 1815. држане, писмено умоли врховно управителБство школско, да се србски педагогиум пресели»у ово место, кое е у средини овостранога Србства, и где се сиромашни младићи с малим трошком издржавати могу. Усл^д те молбе, па предлог врх. школског управителвства високославна кр. дворска канцеларин угарска под 11. ГОшш, 1816 бр. 16,404 дозволи и нареди, да се учителБИШте србско у Сомбор пренесе. И тако поменуте године 3. Новембра на дан обновлена храма св. Јјурђа, кр. повереник племенити Одриа поджупан бачкп с великом свечаношћу уведе учителБИШте србско у просторе оног нашег стародревног школског зданиа, на коега месту сад се налази ово према нашим околностима великол4пно здание, кое е лгобав честите обштине сомборске пре неколико година с велвким жртвама подићи и Србству поклонити усрдствовала. Приликом свечаности уводена или инсталацие Педагогиума србског на служби божиоИ у светођурђевскоИ саборноМ цркви говорио е беседу о погреби васпитанн и о користи овог завода катихет приправнички Навао Атанацковић, а по том е у