Школски лист

41

дело; а кад украдене кошнице натакнусмо на мотке и почесмо носити, црн неки облак окружи нас, кои као да ние одобравао дело наше претише нам, караше нас грмлавином, али ми нисмо налазили за вредно ни да мислимо шта о томе, док ние гром опалио у едно дрво одма поред нас и од врха до земл^ на две поле раздвоио га; ми попадасмо сви доле као мртви; али а сам први подигао се, и псовао небо и облаке, што нам посао покварише. А да сам кошм срећом разумео тако асну опомену боживд , сад ме можда неби гледали у овоме горкоме станго. „Тим даном започне се моа права несрећа. Родител4 мое после истога дога^ал ни на два иуна месеца посаранвиваи; пукло им е срдце пре времена, што су имали пред очима покваренога сина, кои ние обећавао нимало, да ће се игда поправити, ер их е гризло то, што су ме тако из малена напустили. Добро оно, кое е после смрти нвпове мени припало, сам е Бог проклео; лед, мраз, ватра, вода сманавалису га, а н ничему вешт, нисам могао ту ништа ни привредити; задужим се до ушиго, и останем напоследку с празни руку. „Цепало се срдце у мени од туге, кад сам прошао поред мога дома, кои е већ у туђима рукама био; враћао сам мисли мое на прошлост мого, коа ме е на жалост свагда стужила, и навела ме да изрекнем истину: „да грешника пре или после мора да постигне каштига божин;" кад сам тако разсуђивао, — у грознима сузама купагоћа се свест мон побуни се противу тако лакомислено негда проведенога грешнога живота, и нагони ме те се одважим озбилвно уиапред да се старам, да накнадим свако добро, кое сам учинити промашио. Са таком намером напустим место то, у ком сам ганан био, па одем подалекоме рођаку, и заиштем ма какво место, те да вредноћом и добрим владанћм милости божие опет удостоим се и постанем честит, да неплгого више други лгоди на мене. Али Бог е другче заклгочио! Дуга и неволБна бола разслаби ме и у таку сиротинго баци, да сам од глади скапавао. Но опет Фала Богу на мудрои управи, Фала му на милости н4гово§, што ми е оставио овде времена да се поправим и што ме овде за грехе казни; п му се молим само нека ми опрости, нека се смилуе на мене за навек. Бар да могу свакоме живоме да приповедим житие мое, неби л се сваки сгрозио од зла, не би л утубио: да е сваки човек ковач и среће и несреће свое."