Школски лист

42

Тако доконча говор сиромах, ког сам — гледагоћи где се кае — дирнутим срдцем саслушао до краа, и исто с том намером саобштавам свету, да у живоме примеру метем пред очи опасност, у кого многе едино лакомпслие увлачи, а и пут коим треба да по^е да се исте опасности опрости; а родителвима да метем на видело неизлечима зла, у коа увалгого децу свош размаженим, кривим и запуштеним воспитан^м. У Срб Итебего. IIаа Ннковић парох.

Из приповестп о небу и землћи. Од Алексе Иванова. (С руског посрбио I. Лепава Мостарац.) Ала е било лиепо време, кад сам н у селу живио и овце пасао. Изиђем ти а с огранком сунца у пол-Е, па се тек вратим кад оно седа. Само ти легнем под с4но па ти ту и лежим, а овце око мене чупкаго траЕку. Надамном цвркућу тице, облаци се шетаго по небу, а а лежим, лежим, па да се кадкад нетргнем и заспао би ту. Други пут опет мислим сад о овоме сад о ономе, и опет и кеоиазим, како време брзо про^је. Изпрва саи мислио, да дал& од наше варошице нема св4та. бданпут чуем н од стари лгоди да наша варош ние на св§ту едина, и да их у нашои жупи има више од петнаест; и осим тога да и наша жупа ние едина а биће их у свом нашем царству около 50, Тада тек први пут дође мени у памет, да мора бити да е наше царство велико. Л сам мислио колико ће бити готара у таком царству, кад у едног нашег властелина има више од 12,000 готара, а кад сам д дознао да и наше царство ние на св4ту едино, него да има шште и немачке, турске и Француске земл!, и да има шведско, инглеско, персианско царство, да имаго и КитаМци свое царство — одкуда доносе нама чав, — а се тада забезекнем и клонем од чудз> колко земалл и царевина има под небом? — Па и ту 1ошт ние сва землн. Осим саме земл4 (суше) има Гоште и мора, кон су исто тако велика , као и ц§ло царство, има мора што их зову океанима, коа су већа него све царевине уедно. — Д а колико то има на земл&и м4ста? И како велика мора да е наша землн. Слава Богу, то се немож' ни казати ни пером опи-