Школски лист

43

сатп! — И н саи мислио ђе ли е то краН наше земл4? —. — 1је е то м4сто, на ком се она са небом састае. И кад н едаред дођох на то пМтанЈ, оно ми после тога ние никад ни из главе излазило. Кад почнем о том да размишлаи и неосетим како и дан прође, па неки пут заборавим п на ужину. И не едаред избише ме за то; кад се пренем а сунце већ давно с4ло и у селу већ давно гору св^ће, а мое овце — хоћ! хоИ! пландуго по ц^ломе полго! — па тек око поноћи дођем у село. Тек што коракнем преко прага, а већ почну ме карати и бити, али то баш ништа непоможе. Други пут никако да ми из главе изађе краВ земл&. И сам незнам шта се то самном догодило, само проклети краИ неда ми мира. И н сам премишлао, како да нема човека кои би бар кадкод био на кр.чго св^та. Иаа у нас лгоди, кои су прошли много земалл и градова и бар да е едан дошао на кра^ св4та? — може бити да таШ краб ние у нашоИ землћи; већ у каквом другом царству; — па опет немож 1 ни тако да е. Био е, знам, едан чов!>к кои е прошао кроз различите земл^ : био е и у Турскои, прошао е кроз сву Шмачку, бавио се дуго врбме у Францускоб. Питао сам д и н4га, но он ми рече: нисам био на краи св^та. „А шта е тамо дал& за землвом Француском?" „Тамо е, вели он, све вода, море." „А за морем?" запитам га л. „А за морем, вели ми, опет е землн." „А зар оно немож' тако бити, да се ил по суву ил по води неможе дал4 ићи?" „Не рече ми, тога неможе бити! — И ђе ти а писам био, а о том нисам иишта чуо да се ђегођ немож' дал4 ићи." „Е па како е то? Ево виш нола, и ено му и краИ, ево узми и жупу и она има крал; и сваком царству знаго границу, и свако море има краа!" Како то може битп, да землн нема ни крал, ни обрежн ни границе. Или можда е она и без краа и без конца? — Но немож' бити да нема кран, ер само е едан Бог безконачни; а све друго има кран и конца! Па 1је е таи краВ? II шта ће бити далЈ за НБиме?" Тако ти л размишла сво лћто. Мислим — мислим тако, да ми се све у глави заврти, на напоследку тек манем руком и оканем се тог посла. И чини ми се на томе би све и остало, да ми ние срећа помогла. бдаред у есен, (а тада већ нисам био пастир, него служче), с^дим н у господскоИ куИни сам едан. Предамном стои на столу лубеница, тако велика и л4па, чишши се да се разреже била би црвена као крв. По лубеници ходаго