Школски лист

44

муве. Н ти ухватим едну, прилепим 10И на крила парче артие па е пустим опет на лубеницу. „Вуци, море, колица! Мон ти мува поче б4жати све дал4 и дал4. Она би ндна одлетила, но неможе ер су иа плећима колица ; овако се оаа вукла пешке, па све дал4 и дал&, као да е когод тера. Ходала е идна около ц4ле лубенице, и дотла опет на оно исто м&сто одкуда сам е н пустио. Дође еданпут, па опет иде дал4, и опет потом истом путу; види се на нбои као да се већ опила. И трећи пут неможе издржати, чиними се иису хоД допуштала колица, — већ падне адна на землго. П се опет задубим гледам на лубеницу, на таи пут по коме е ишла мува. Па на еданпут плЕснем се шаком о чело. „Ала сам тв н будала! Мислим н : како да се нисам пре осв^стио А може бити да е и земла тако округла као што е и лубеница? И ми идемо по нбо И као мува по лубеници Ако е тако тад' можемо ићи по нбо И макар сто година, па опет нећемо доћи до краа! Па опет се неможе казати да е лубеница без краи. Само се незна, ђе е у н4 почетак, ђе ли е свршетак, зато што е она округла. Међу тим муви се чинило, — мислим н, — да е краК близу; и чини ми се она е држала: ево сад ће бити свршетак н&зинога путованз. Но таИ се кра0 удалшвао од н4 све дал& и дал^, и ндна мува ие нађе крал на лубеници, док иие пала на нос. Л сад већ и неиамтим што сам н тада све премишлавао, и дали сам н дуго тако с4дио; само памтим, како сам поб&гао са тога м§ста и полетио куда ме двое очи водише. Кад погледам око себе а оно башта, и куварица бере краставце. Л ти се посадим на спрам н4 и с^днем. ,,Но шта си сео па зинуо ? Ево узми торбу, па е однеси у куину." И однесем торбу и опет се вратим и с4днем на то исто м4сто. И ниесам се могао уздржати да не запитам: „Тето, хаи тето!" — „Шта е!" — „П велим да е земл^ округла!" — „Шта говориш?" — „Велим землн е округла!'' — „Чиа землд?" — „Па наша, ова иста на коши ми сви живимо." — „Е па шта е она?" — „П ти кажем да е она округла као и лубеница?" „П те не разумием, шта ту лажеш невалнлче едан! Узми ову торбу па понеси замном!" И тако ирођосмо ми из башче. Посл4 тога прође — двие неђел^Испрва сам се а т4шио моим проналазком, а посл^ сам га се боао. Када почнем сам себе да питам, како е ово, па како е оно кад е она округла, па по неки пут тек што неплачем од еда. Прие свега чинило ми се чудно то: зашто се невиди Д®