Школски лист

51

6*

II. НАУКЕ. 1ован Дамаскин, (Сачииио Гр. А. Толстои.) XI.

Помрчина разширила На широко свол крила, Мрхви покои влада свуда Влада ево и овуда У заклону ових брда. — Месец иде иреко тога Плавог неба широкога, Око н$га звезде мале, Па су лепо трепетале. А разгн4вл^н инок стари, За то ништа и не мари, — Он нит' гледи месец, звезде Нити поток што жубори, Већ отвори Црна врата од ћелие, У нбои душе живе ние. Тек на еднои стени само Распеће е изрезано, Ту е лице Спасителн Вештом руком нацртано. Ту пред нБиме старац клекне. Па обори чело доле, На те хладне стене голе, Па се клана, па се моли, I у прса мека бие, Штогод може све силние. Ен тако се дуго клзнб'о И у прса ударао, Док се ние онесвешћен На под црни стропоштао, Сад виђен4 неко спази, Што га већма шш порази ! Отвора се свод пећине, Раевски се мирис проспе, Са надземне те висине, Коа и до н4га доспе. А с висине са тог неба Попадали зраци доле, Па су баино обасали, И те стене црне, голе.

И гле у тим трепетнима Златним зракма, ко се сне ? Света маика божин е ! У наручју светом своме Држи она дете мало, Па иноку тихо збори : „Зашто мучиш ти Јована, „Зашт му недаш говорити „И у славу Божиго п&ти ! „Та н§гови звуци свети „Молитвени свуд се оре, „Ко глас с неба одозгоре ; „Ти су мелем болном срцу „Што'но вида тешке нде , „Кои доле на том свету „Свако срце изненаде! „Што си старче уставио ,,Извор оваК лековити, „Што би вас свет напоио „Целбоносном водом свошм ? „Зашто старче да усахне , : Врело такво кривдом тво1ом ? „Зар е живот створовима ,,Зато дао Бог са неба, „Убинти да га треба, „С испитима и казнима „Непотребним', безплоднима ? „Бог е дао изобил^ „Свом естаству створеноме, „Ток рекама брзи даде, „Кое геку мору своме ; „А брзину облацима „Широкима, високима, ,,Цвеће даде овои землБи, „А тицама лака крила. „То е волн божл била. „И 1овану он е дао „Оживлавагоћи говор. „Па зашт би га уставлно ? ,,Пусти врело нека тече,