Школски лист
52
„Нек благодат' божго носи, „И нек славу свна мога „По свом свету том проноси, „На спас рода човечкога! „Де раздреши чвор везани, „Нек е' развиго маште оне, ,.Што ће црни мрак да гоне. ..Пусти оваи дол' кедронски „Даждом сво10м да оросе, „Иека име вишн-Јг Бога ,,По свом' свету том проносе! Нестало е привиђенн, У облак се арни скрило, Зора свити старац гледи, Шта се пред нвим то све сбило. И тада се подигао, Да 1ована свог потражи, Па заповед свого строгу Да разреши, да ублажи; Да усрећи Дамаскина, Ког е иосве немилостно Држ'о досад у ланцима. „0 1оване, о мои сине, „Избраниче вишнбг Бога, „Запои сада од милпне, ,,6р заповед моа строга, „Од данаске нек престане, ,,Желим да ти сад настане „Право доба среће твое, „Пусти срце, нека пое, „Недрж' више у затвору „Богодане маште свое; „А мени ћеш опростити, „Н те молим чедо мое, „Немилостив што сам био „Па саш тебе тако страшно „Са уставом в шучио ! XII. Запои, запои, страдалниче Песму васкрсну, Маште мое да на видик Сада искрсну ! Престали су дани мука Дани жалостни, Сад' настанте дани нови Дани радостни, Где ми неће везат' закон Оваб език мои,
Нит држати у затвору Маштаниз рои. «Оног, ког е рука Оков с душе скинула, Нека славн свако саздан^ Нек узноси, хвали, Господа сила' Сунце иесец, и звездице саине И на свету свако дисан4 ! -XБлаго оном ком е можно иред Тобом 0 Господе мислит, и зборита, С безтрепетним срцем И топлом молбом, Што е шал& теби Ка Господу свом; Неправду ће увек правда победити! * Нек с' разлеже васкрсна песма мон, Нек с' ко сунце изалазеће сне, Нек пробуди из мртвог покои Ко глас грома васиону целу ; Убиствени сан већ дуго трае! То непада са висине С стрмих брда поток мали, Ни ветрови страшне буре Нису тако пигокали; То нешушти у шумама Лишће оно од дубова Кои холо тамо стое Пуно лета и векова, Нит удара море силно 0 брег она& каменити, Неможе се тако чути Удар онаи страховити : Већ то речи 1ованове На далеко свуда с' оре, Кое грме ко глас неба, Када пада одозгоре, Кое звече ко мач оштри, У рукама исполина А над главом Христовога Протнвника душманина. Неизлази сунце слино, Ненастае готро баино, Нит' се ато лабудова