Школски лист

природном храму том. У многим храмовима има умиваоница заочвшћен4, стубова, сводова, кандила, кипова, записа, црквених кнвига, жртвеника и свештеника. Али где е таи храм у коме би била умиваоница тако грдна, као што е море, кое никакав сасуд схватити неможе;има ли тако красних стубова, као што су шумска дрва, или воКке, што се под плодом превиаго; да ли е игди подигнут такав свод као што е небо; налазе ли се ма гди таквих кандила, што светле као сунце ? бстели видли где тако дражестних кипова, кои су као чуствугоћа бића, коа се лгобе, друже и коа говоре; нађосте ли тако мудри записа као саме природне благодети. Дали има где тако свеобште вере и закона, као што е лгобав и захвалност к Погу, и лгобав према нашим ближнвима! Дали икон жртва тако у срдце дира, као наша хвала према Ономе, кои нам е све дао, и као наше старан4 за оне са коима треба све да делимо! И на последку гди е тав свети храм, кои би се могао сравнити са чистим човечшм срцем , у коме е првосвештеник сам Бог! Тако ће чоЕек распростирати Божиго моћ тим већма, што га изближе позна, и слагаће се бол& са лгодма, што већма подражава н&говоВ доброти. Нека онаи дакле, кои е Бога познао учи и друге, да га познаду, нек непрезире суеверство онога, кои е у свом идолу едну малу зраку приметио, нити незнабошца, кои се лишава и тога, да га неби постигла казна кон е оног филозо$а задесила, што е ослепио хтевши сунчани зрак да усвои, те е сада толико понижен, да га робове очи воде. Тако говораше ученик Конфуциев, а сви лгоди у кавани, што се свогом вером узношаху, муком умучаше. (Из „3 о р е.") С Француског 5- Димитриевић.

Из приповести о небу и землш. Од Алексе Иванова. (С руског посрбио I. Лепава Мостарац.) (Свршетак). Ево ти и изберем слободно време, кадне б4ше никаква за ме посла, па одем. Кад н дођем у свештеникову кућу, сретне ме н а прагу попадиа и упита ме : Шта ћеш ?" — „Л сам дошао отцу 1овану/' — „Шта ће ти он ?" — „Та, н сам га хтВо виђети." Л сам се страшио, да Т0 кажем рад шта сам дошао.